Kosmos, vasiona, svemir ili univerzum, kako god da ga nazovemo, najjednostavnije rečeno – to je beskonačno prostranstvo koje nas okružuje. Njegov najveći deo čine tamna materija i tamna energija, a ostatak svemira čine zvezde, neutronske zvezde, planete, planetoidi, sateliti, komete, meteori i crne rupe. 

Kosmos je oduvek bio predmet interesovanja naučnika. Čak do današnjih dana nemamo pouzdan odgovor na pitanje kako je nastao svemir. Dominantna je teorija „Velikog praska“, ali logično pitanje koje možda obara tu teoriju je – šta je bilo pre Praska i da li je uopšte bilo Početka? 

Formulisanjem Teorije opšte gravitacije, Albert Anštajn je 1916. godine postavio temelje moderne kosmologije. On je smatrao da je svemir nepromenljiv, da je oduvek postojao i da je večan. Trinaest godina kasnije, 1929te, Edvin Habl izneo je teoriju da se svemir širi. Novija istraživanja NASA ViMAP satelita pak zaključuju da se Veliki prasak dogodio pre 13,7 milijardi godina. Ali, krenimo redom…

Definicija svemira, njegovi elementi i osobine

I dalje ne znamo koliko je kosmos veliki, ali znamo koliki je njegov vidljiv deo – prečnika 92 milijarde svetlosnih godina. Neki naučnici veruju da ne postoji samo jedan kosmos, već više njih. Mi ćemo se baviti najzastupljenijom teorijom koju učimo u školi, o jednom jedinom poznatom svemiru. 

Svemir se najčešće definiše kao sve što postoji, što je ikad postojalo i što će ikad postojati. Verujemo da se on sastoji od tri kontinuiteta: 

• prostor-vreme, 
• forme energije (elektromagnetna radijacija i materija),
• fizički zakoni koji ih povezuju. 

Svemir čine zvezdani sistemi (organizovani u zvezdane populacije, zvezdane asocijacije, zvezdana jata i superjata), prazni prostor i međuzvezdane mase. Osnovni elementi svemira su galaksije. Između galaksija nalazi se međugalaktički prostor ispunjen zračenjima zvezda i određenom količinom međugalaktičkog gasa. 

Galaksije nisu ravnomerno raspoređene u svemiru, jer se one grupišu u zvezdana jata, skupove zvezda koje su nastale u približno isto vreme. Kao što znamo, naša galaksija se zove Mlečni put ili Kumova slama, a najbliža zvezda našoj planeti je Sunce. Proksima Kentauri je druga po udaljenosti zvezda od Zemlje koja je daleko 4,3 svetlosne godine.

U kosmosu vlada vakuum, odnosno odsustvo bilo kakve materije, a temperatura praznog prostora u svemiru je čak -270,45 stepeni. Može se reći da je kosmos homogen, jer oko 70% mase čini vodonik, 29% helijum i samo 1% svi ostali elementi zajedno. 

 Veliki prasak – najverovatniji odgovor na pitanje kako je nastao svemir

Ne može se sa sigurnošću utvrditi kako je svemir nastao ni iz čega. Teorija „Big Bang“ kaže da je u početku postojao beskonačno mali prostor ekstremno velikog pritiska i visoke temperature (singularitet), i da je iz tog razloga došlo do eksplozije. Svemir je počeo da se hladi i širi, a današnji oblik dobio je čak nekoliko milijardi godina kasnije. 

Veruje se da se Veliki prasak dogodio pre 13,7 milijardi godina. Ovakva teorija o nastanku svemira zasnovana je na udaljavanju galaksija (tzv. crveni pomak galaksija), odnosno na Hablovom zakonu. 

Ruski fizičar Džordž Gamov uspeo je 1948. godine da predvidi postojanje kosmičkog pozadinskog mikrotalasnog zračenja, koje je otkriveno šezdesetih godina XX veka i poslužilo je kao potvrda teorije Velikog praska nad teorijom mirnog stanja, koju su 1946. godine predložila trojica fizičara Hojl, Bondi i Gold. 

Hokingova nedovršena teorema o „Big Bang“-u 

Blistavi um kao što je Stiven Hoking jedan je od najvećih naučnika 20. veka. Čovek koji je pravi primer hrabrosti i upornosti, jer je pored retke bolesti (Lu Gerigove bolesti ili amiotrofične lateralne skleroze – ASL) uspeo da stekne svetsku slavu. 

Hoking je prvi naučnik koji je postavio teoriju o kosmologiji, objašnjenu zajednicom opšte teorije relativnosti i kvantne mehanike. Njegovo objašnjenje crnih rupa i Hokingova radijacija unele su novu dimenziju u poimanje kosmosa. Nekoliko godina pre smrti, bavio se pitanjem nastanka svemira. 

Zajedno sa fizičarem Džimom Hartlom sa Univerziteta u Kaliforniji, razvio je teoriju zasnovanu na Ajnštajnovoj teoriji relativiteta i Euklidovoj teoriji koja ne priznaje stanje singulariteta. Po njihovom mišljenju, prostor i vreme formiraju krivu neprekidnosti, a realno vreme zamenjuje se “imaginarnim vremenom” (izraženim imaginarnim brojevima), odosno četvrtom dimenzijom svemira. Jednostavnije rečeno, ne možemo da opišemo događaje pre Velikog praska pošto vreme kako ga mi zamišljamo nije postojalo. 

Smrt je Stivena Hokinga zaustavila u radu i dokazivanju ove teorije. I sada, nekoliko godina kasnije, još nema naznaka da će ta teorija biti potvrđena.  

Čovekova fascinacija kosmosom

Zemlja, treća planeta po udaljenosti od Sunca, zajedno sa još 7 planeta, 3 patuljaste planete, više od 150 prirodnih satelita i ogromnim brojem kometa, meteora i drugih nebeskih tela, deo je Sunčevog sistema. Sunčev sistem je pak deo galaksije Mlečni put, jedne od 200 milijardi galaksija u vidljivom delu vasione. 

Poimanje svemira na zemlji razvijalo se kroz istoriju, a reč „svemir“ od 20. veka se upotrebljava u smislu prostorno-vremenskog kontinuuma u kojem egzistiramo. Sam smisao kosmosa preciziran je u nauci – kosmologiji, koja se razvila iz fizike i astronomije. 

Međutim, još od nastanka života na Zemlji, ljudi pokušavaju da objasne postojanje i kretanje nebeskih tela. Drevni narodi su kreirali kalendare prativši kretanje nebeskih tela, tako su nastale i neke od najfascinantnijih građevina na zemlji: Velike piramide, Čičen Ica, Teotihuakan, Stounhendž. 

Naša fascinacija onim što se dešava na nebu, manifestuje se i kroz predmete u našim sobama. Globus, mesečeva lampa, zvezdano nebo, samo su neki od omiljenih predmeta kojima se oduševljavaju kako deca, tako i odrasli. Svi ponekad želimo da pobegnemo daleko od civilizacije, gde možemo uživati u tišini i brojati zvezde. Pomračenje Sunca, pomračenje Meseca, pojavljivanje Halejeve komete ili neki drugi „spektakl“ na nebu, potpuno će zaokupiti interesovanja ljudi iz celog sveta. 

Koliko god uspeli da objasnimo njeno postojanje, vasiona će nas iznova obasipati iznenađenjima i biti predmet interesovanja gotovo celog čovečanstva. I sigurno će tako još mnogo godina proći bez tačnog odgovora na pitanje kako je nastao svemir.