Za proces starenja se kaže da je neprekidan. Često u svakodnevnom životu čujemo da treba poslušati iskustva starijih. Jesu li oni rođeni sa znanjem i iskustvom ili su ga vremenom stekli? Baš kao i proces starenja, učenje je konstantan, dugotrajan, vrlo složen proces.
Neki vidovi učenja, kao što su spremanje (prijemnih) ispita, kolokvijuma, polaganje kontrolnih i pismenih zadataka, razgovori za posao i brojni drugi poslovni zadaci zahtevaju da u kratkom vremenskom periodu ovladamo velikom količinom informacija. Dosadašnjim načinom rada uspeh često izostaje. Rešenje je u brzom učenju.
Učenje za svakog
Sposobnost brzog učenja omogućava mnoge prednosti. Namenjene su svakom, bez obzira na uzrast, stepen obrazovanosti i pol. Bitno je da se na jednom mestu može sagledati i dobiti sve neophodno da bi se promenile stare, loše navike i vremenom postigli željeni rezultati. Veština brzog učenja može biti od velike pomoći različitim društvenim grupama, počev od: školaraca, studenata, poslovnih ljudi, pa sve do onih koji su svoj profesionalni angažman našli u neformalnoj sferi.
Problemi u učenju
Problematika učenja je dosta složena, ali pre svega individualna. Ipak postoje zajednički imenitelji oko kojih se nauka slaže. Smatra se da deca mlađa od 7 godina nemaju problema u učenju. U većini slučajeva glavne teškoće nastaju u uzrastu između 7 i 12 godina. To je period u kome se naš mozak ‚‚specijalizuje’’ za obavljanje određenih operacija. Poznato je da je leva moždana hemisfera zadužena za obavljanje logičkih funkcija, dok se desna strana ‚‚fokusira’’ na kreativnost.
Takođe deca u pubertetu imaju manji stepen koncentracije pa samim tim i problem sa učenjem. Međutim u najboljim privatnim srednjim školama situacija je drugačija jer su profesori fokusirani na pojedinačnog učenika i prilagođavaju tempo učenja prema njegovim trenutnim sposobnostima.
Tokom samog procesa učenja obe hemisfere su aktivne. Uticajem desne strane mozga gubi se koncentracija, samim tim i želja za učenjem. Postoji i niz drugih problema, kao što su: demotivisanost, loši rezultati, teško pamćenje-brzo zaboravljanje, izbegavanje učenja, strah od ispita/testiranja/odgovaranja, niže samopouzdanje, izmišljanje ubedljivih izgovora…
Moglo bi se reći da su svi oni povezani, isprepletani ili da uzrokuju jedni druge. Tehnika brzog učenja temeljno obuhvata sve probleme, sistematično pristupa i svakoj individui nudi mogućnost da se razvitka.
Vrste učenja
Najjednostavnija i najrasprostranjenija podela ukazuje da postoje 3 osnovna stila učenja, a to su: vizuelni, auditivni i taktilni. Svaki od ovih tipova učenja ima određene karakteristike. Neki ljudi vizuelno pamte. To znači da oni najlakše usvajaju one informacije koje su prezentovane slikovito, u određenim oblicima makar to bila i obojena slova i brojevi.
Drugi tip je karakterističan za one koji ‚‚prednost’’ u učenju daju zvuku. Takvi ljudi najbolje pamte govore, predavanja, diskusiju. Taktilno učenje favorizuje crtanje, pokret, beleške. Međutim, u svetu danas postoji veći broj metoda i veština, od kojih su se izdvojile tehnika brzog učenja i tehnika mapiranja uma.
Benefiti brzog učenja
Veština brzog učenja sveobuhvatnim pristupom, koji je kompleksniji od osnovnih tipova učenja, nastoji da nas koristeći sopstvene intelektualne kapacitete dovede do boljih postignuća. Na koji način? Prvi korak je upoznavanje sa preprekama koje su postale deo nas, a kojih nismo ni svesni.
Sledeći korak je prezentovanje novih, savremenih načina učenja. Brzo učenje ne isključuje navedene stilove i ne vezuje nas da forsiamo onaj u kome smo najbolji, već nas osposobljava da podjednako koristimo sve. Na taj način brže i efikasnije ostavrujemo najboljie rezultate. Tako da što brže mi učimo i brže se razvijamo i to će se i nauka brže razvijati i omogućiti unapređenje života ljudi generalno.
I za kraj, bez volje i motivisanosti ništa nećete naučiti pa makar imali mozak zapremine plavog kita!