Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja koja ima veliki uticaj na život obolele osobe. Kako kao društvo postajemo svesniji značaja mentalnog zdravlja tako se uočava da depresija ima primat među uzrocima daljeg fizičkog razbolevanja.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da:
- Globalno više od 264 miliona ljudi pati od nekog oblika depresije
- Depresija može dovesti do razvoja drugih oboljenja
- Depresija može dovesti do samoubistva (800.000 ljudi svake godine izvrši samoubistvo zbog ovog uzroka, a drugi je uzročnik smrtnosti u periodu od 15.- 29. godine života)
- Žene su podložnije oboljevanju od depresije, ali pogađa sve uzraste i svaki pol
Prvi korak ka izlečenju je priznavanje da problem postoji, a za to je potrebna svesrdna podrška okoline i svakog pojedinca!
Šta je depresija?
Depresija se manifestuje kao promena raspoloženja, ogromno prisustvo tuge, usamljenosti, beznađem, praćenog osećajem krivice i niže vrednosti.
Ne može se pomešati sa stanjima kada se ti osećaji javljaju usled objektivnih okolnosti poput gubitka bliske osobe, ali ovakva situacija može biti okidač za nastanak depresije. Dolazi do potpunog gubitka volje za bilo kakvim aktivnostima, povlačenje u sebe uz postepeno isključivanje iz svih uobičajenih aktivnosti.
Procene kažu da u Srbiji oko 250.000 ljudi ima neki oblik neraspoloženja koje traje duže od nekoliko nedelja, a da pri tome to ometa njihove svakodnevne aktivnosti i odražava se na zdravlje osobe.
Pandemija Covid-19 je dodatno podigla ove brojke i sigurno je da će posledice biti dugoročan rast svih mentalnih oboljenja, a među njima depresija ima vodeću ulogu.
Kako se manifestuje depresivno stanje?
Okidači za pojavu depresije može imati realni spoljni uzrok, ali i smanjenjem lučenja seratonina, prevelikim lučenjm stresnih hormona, genetskim faktorima… Jedan od najpoznatijih oblika depresije je post-porođajna depresija
Simptomi depresije su opšti nedostatak životne radosti, nemir, strepnja, očaj, usamljenost, gubitak koncentracije, bezvoljnost, poremećaj sna, razdraživost…
Ovakvo stanje može trajati od nekoliko nedelja pa i duže, pogoršavati se i voditi do stvaranja suicidnih misli. Ako se osobi ne pomogne na vreme osećaj beznađa prevladava i tada se ulazi u duboku depresiju iz koje se teže izlazi.
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Dijagnozu postavlja lekar, ali simptome prepoznaje i pacijent i njegova okolina. Treba da se reaguje i potraži pomoć ako svako stanje bude teško podnošljivo i traje sedmicama uz pogoršanje situacije.
Antidepresivi kratkoročno popravljaju raspoloženje, ali je važno da se pristupi i psihoterapiji pa da se otkrije i uzrok i na taj način efikasno izleči ovo stanje.
Važno je i da se okolina edukuje i pruži pravilnu podršku osobi koja pati od depresije. Tražite da vam osoba kaže svoja osećanja, da vam se poveri, da ispolji probleme, to je bolje nego da dajete savete kako se ponašati.
I oboleli može pomoći sebi tako što će sarađivati sa psihologom i brinuti o sebi. Važno je da postoje redovni obroci, dovoljno sna, odmor, ali i fizička aktivnost.
Depresija je izlečiva, ali zahteva promenu u životnom ritnu i veću brigu o mentalnom zdravlju. Ona nije odraz slabosti već stvarna bolest koja zahteva lečenje od strane lekara i pomoć okoline.