Promene koje dolaze sa godinama najčešće ne primećujemo odjednom. Nekada ih prepoznamo po tome što nam za oporavak nakon napornog dana treba više vremena, nekada po drugačijem izgledu kože, a nekada po tome što aktivnosti koje smo ranije obavljali bez razmišljanja traže više pripreme. Ipak, godine same po sebi ne određuju koliko ćemo biti aktivni i kako ćemo se osećati. Na svakodnevno funkcionisanje utiču i način ishrane, fizička aktivnost, san, zdravstveno stanje i uslovi u kojima živimo. Zbog toga je korisno povremeno preispitati navike koje su nam nekada odgovarale i prilagoditi ih sadašnjim potrebama. Takav pristup omogućava da promene dočekamo spremnije, uz realna očekivanja i više pažnje prema onome što nam pomaže da sačuvamo samostalnost, energiju i kvalitet života.
Mišićna snaga zaslužuje pažnju u svakom životnom dobu
Sa starenjem može da dođe do smanjenja mišićne mase i snage, a nedovoljno kretanja dodatno otežava očuvanje svakodnevnih sposobnosti. To se ne odnosi samo na sportske rezultate. Mišići nam omogućavaju da nosimo namirnice, ustanemo sa stolice, popnemo se uz stepenice i obavljamo kućne poslove. Zato je korisno da, pored šetnje ili druge aerobne aktivnosti, u rasporedu postoje i odgovarajuće vežbe snage. One mogu da uključuju sopstvenu težinu, elastične trake ili druga opterećenja prilagođena mogućnostima. Osobama koje dugo nisu vežbale može da koristi stručna pomoć pri izboru pokreta i pravilnom izvođenju. Opterećenje treba povećavati postepeno, uz praćenje reakcije tela. Cilj je da vežbanje podrži ono što želimo da radimo u svakodnevnom životu.
Ishrana treba da prati stvarne potrebe organizma
Navike u ishrani često ostaju iste i kada se promeni količina kretanja ili dnevni raspored. Obroci koji su nekada odgovarali našem načinu života možda više ne odgovaraju trenutnim potrebama. Korisno je zato pogledati ukupnu ishranu, njenu raznovrsnost i količine, umesto oslanjanja na kratkotrajne restriktivne režime. Izvori proteina, poput ribe, jaja, mlečnih proizvoda, mesa i mahunarki, mogu da imaju mesto u jelovniku u skladu sa individualnim potrebama. Povrće, voće i integralne žitarice doprinose raznovrsnosti i unosu vlakana. Važno je i da obroci budu praktični za pripremu, jer plan koji zahteva mnogo vremena teško opstaje. Ako postoje hronične bolesti, značajne promene telesne težine ili slabiji apetit, način ishrane treba prilagoditi uz stručni savet.
Koža se menja i traži prilagođenu negu
Tokom godina koža može da postane suvlja, tanja i manje elastična, dok njen izgled odražava i dugogodišnje izlaganje suncu i druge spoljašnje uticaje. Nega zato treba da prati trenutno stanje kože. Blago čišćenje, redovna hidratacija i zaštita od sunca predstavljaju korisnu osnovu, dok se dodatni proizvodi biraju prema podnošljivosti i konkretnim potrebama. Uvođenje više novih preparata istovremeno može da oteža prepoznavanje onoga što nam odgovara. Praktičnije je menjati rutinu postepeno i pratiti reakcije. Pažnju zaslužuje i koža tela, naročito delovi na kojima se pojavljuju suvoća ili neprijatnost. Nove, uporne ili neuobičajene promene treba pokazati dermatologu, umesto da ih automatski prihvatimo kao očekivanu posledicu godina.
Preparati sa kolagenom zahtevaju realna očekivanja
Uz interesovanje za negu kože i očuvanje pokretljivosti često se pominje peptan kolagen, naziv za brendirane kolagenske peptide koji se koriste kao sastojak različitih dodataka ishrani. Reč je o hidrolizovanom kolagenu, odnosno kolagenu razloženom na manje peptide. Peptan može da potiče iz različitih životinjskih izvora, pa pri izboru treba proveriti deklaraciju konkretnog proizvoda, poreklo sastojka i eventualne alergene. Važno je razlikovati sam sastojak od gotovog preparata, koji može da sadrži i druge komponente. Podaci o jednoj formulaciji ne mogu se automatski preneti na sve proizvode sa kolagenom, niti se isti rezultat može obećati svakoj osobi. Odluku o upotrebi treba uskladiti sa potrebama i zdravstvenim stanjem. Takav dodatak ne zamenjuje raznovrsnu ishranu, fizičku aktivnost, negu kože ili lečenje postojećih tegoba.
Odmor i raspored aktivnosti treba posmatrati zajedno
Kako se menjaju naše obaveze i mogućnosti, korisno je prilagoditi i raspored odmora. Zahtevan trening posle napornog radnog dana, uz kasno odlazak na spavanje, možda više nije rutina koja nam prija. Aktivnosti možemo da rasporedimo tako da između većih opterećenja postoji dovoljno prostora za oporavak. Nekim danima odgovara intenzivnije vežbanje, dok drugim danima više prijaju šetnja i lakše obaveze. Važno je razmotriti i večernje navike, posebno ako vreme za spavanje redovno skraćujemo zbog posla ili sadržaja na telefonu. Potrebe nisu iste kod svih ljudi, pa je korisnije pratiti sopstveno funkcionisanje nego pokušavati da održimo tuđi raspored. Ako se umor ili problemi sa snom ponavljaju, razgovor sa lekarom može da pomogne da se razjasni njihov uzrok.
Tegobe ne treba unapred pripisivati godinama
Jedna od čestih grešaka jeste prihvatanje svakog bola, zamora ili ograničenja kao nečega što neminovno dolazi sa starenjem. Takav stav može da odloži pregled i priliku da se utvrdi uzrok problema. Promene koje traju, pogoršavaju se ili ometaju uobičajene aktivnosti zaslužuju stručnu procenu, bez obzira na životno doba. Preventivne preglede takođe treba planirati prema godinama, porodičnoj istoriji i individualnim faktorima rizika. Istovremeno, prilagođavanje navika može da bude sasvim postepeno: više redovnog kretanja, jednostavniji kvalitetni obroci, pažljivija nega i bolje organizovan odmor. Takve odluke pomažu da potrebe svog tela pratimo sa više razumevanja i da zadržimo aktivnosti koje nam donose zadovoljstvo i samostalnost.