Zdravlje

Proizvodnja ulja od bundeve – bučino ulje

Današnja se bundeva razvila nekada davno na području Gatemale i Meksika. Indijanci su je koristili i kao lek i kao hranu.

Bundeve
Bundeve, izvor: Agromedia

Latinski naziv je Cucurbita pepo i u Srbiji je nezaobilazna namirnica na trpezi s jeseni.

Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, specifičnog ukusa i mirisa. Danas se širom sveta od nje pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a veoma je zdravo popiti isceđen sok od sveže bundeve.

Niskokalorična je biljka, ima samo19 kalorija na 100 g pa je nutricionisti preporučuju za mršavljenje. Međutim, njeno seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Bundeva sadrži sledeće hranljive materije: alfalinolensku kiselinu ALA, omega-3 esencijalnu masnu kiselinu koja snižava rizik od pojave bolesti srca.

Za njenu narandžastu boju odgovorni su karotenoidi (beta-karotne, lutein, alfa-karoten) koji imaju antioksidativno dejstvo.

Bogata je vitaminom C, B1, B3, B6, zatim provitaminom A, niacinom, folnom kiselinom i mnogim drugim hranljivim materijama koje poboljšavaju rad krvnog sistema.

Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. 

Kako se proizvodi ulje bundeve?

Danas se bundeve uzgajaju u svim delovima sveta. Najveći svetski proizvođači bundeve su Kina i Indija, koje zajedno proizvode gotovo polovinu svetske proizvodnje bundeve. U Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj se pretežno uzgajaju bundeve golice od kojih dobijamo ulje (manjim delom se koriste u ishrani stoke).

To se ulje naziva bučino ulje, tj. ulje dobijeno od semena bundeve.

Uzgajivačima je za ostvarivanje veće ekonomičnosti bolje da prodaju finalni proizvod bundeve -ulje od samih koštica. Hibridni kultivari imaju nešto veći prinos od sortnih kultivara. Proizvodnja ovog ulja u svetu nije tako velika. U skorije se vreme uvodi sistem kontrole proizvodnje.

Ovo se ulje proizvodi na dva načina – direktnom setvom i iz rasada. Uzgoj iz rasada omogućava postizanje većih prinosa, ali su i veći i proizvodni troškovi, pa treba dobro razmisliti koji proizvodni sistem donosi veću ekonomsku korist.

Priprema parcele za uzgoj buča / bundeva golica se ne razlikuje od pripreme koja se radi za uzgoj tradicionalnih ratarskih kultura. Stajsko đubrivo joj najviše odgovara jer je jača podloga. Semenke su osetljive na niske temperature, pa je optimalan rok setve od kraja aprila do desetog maja kada su temperature tla između 12 i 15 °C, a bere se krajem septembra do početka oktobra.

Bere se kada kora dobije žuto-crvenkastu boju, a semenka bude čvrsta i lako se odvaja od mesa. Nakon berbe, semenke se peru sa vodom pod pritiskom. Potom se suše u sušnici na temperaturi 40-60 °C. Potrebna količina semena za recimo 18.000 – 20.000 biljaka je 4 do 6 kg/ha (cena kilograma semena kreće se između 40 i 60 evra/kg), a razmak unutar reda, kao i red od reda, zavise od toga kako se suzbija korov.

Zasad je u toku sezone potrebno jednom tretirati herbicidom i jednom okopati. Postoji i ekološki uzgoj, ali on zahteva dosta rada, a prinosi su smanjeni i do 25% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Što se statistike tiče, u EU je recimo 2012. ukupno proizvedeno 1.604.778 tona bundeve,   u  Italiji najviše – 520.000 tona.

Korisni linkovi: