Kada se pojave određeni simptomi poput gubitka daha, malaksalosti, slabosti, nesvestica, posebno kada se oseća bol i osećaj probadanja u grudnom košu i gornjem delu adbomena, javljanje kardiologu zarad pregleda je obavezno i veeoma hitno.
Neki od ovih simptoma mogu u određenim situacijama da budu pokazatelji jako ozbiljnih stanja. Jedan od prvih pregleda kojima se pacijent podvrgava jeste EKG, kako bi se utvrdio rad srca. Međutim, redovno se dogodi da se srce umiri u tom trenutku ili neprirodno uznemiri, pa sami rezultati nisu stopostotno verodostojni. Tada se zahteva monitoring uz holter EKG.
Kao i klasičan EKG, tako je neinvazivan i bezbolan holter, ali je razlika u tome što se on nosi u periodu od 24 do 72 sata, mada je to najčešće 24 sata, kako bi se zabeležio rad srca u svim trenucima tokom normalnog funkcionisanja van bolnice i doktora. Tako se dobija realna slika rada srca i toga šta utiče na promene njegovog rada.
Sam proces apsolutno ne boli. Na grudni deo se postavljaju male elektrode koje se žicama povezuju sa holterom, koji je veličine otprilike mobilnog telefona.
Uređaj se ispod garderobe ne primećuje, zbog čega vas neće ometati u obavljanju svakodnevnih planova i obaveza.
Od samih priprema nije potrebno ništa komplikovano, niti zahtevno.
Pripreme za postavljanje holter EKG uređaja
Osnovno jeste da se pred sam odlazak kod lekara za postavljanje holter EKG uređaja okupate, jer to nećete biti u mogućnosti da radite dok je aparat na vama.
Kvašenje bi uticalo na otkačinjanje elektroda, a njihovo vraćanje pravilno je komplikovanije, pa zato i postavljanje vrši obučen tehničar.
Kada je reč o kvašenju, izbegavaju se i treninzi i napor fizički koji čini da se osoba dosta znoji, jer bi na isti način odlepilo elektrode.
Kod muškaraca se često javlja potreba za brijanjem, depiliranjem, grudnog dela, budući da dlake smetaju postavljanje elektroda na kožu. I ovo je sve što je potrebno od priprema kako bi se holter EKG plasirao.
Ponašanje tokom nošenja holtera EKG-a
Najvažnije u celom ovom procesu jeste da se ponašate normalno, tj. da radite sve što radite i svakog dana u svom životu. To podrazumeva normalan odlazak na posao, odlazak do grada, u šetnju, na kafu ili ručak sa prijateljima, odlazak u kupovinu, završavanje drugih planova koje ste imali u toku tog dana.
Poenta samog holter EKG uređaja jeste da kontantno prati i beleži rad vašeg srca u normalnim okolnostima, a ne u samoj bolnici i kratko, gde može da dođe do dobijanja nerealne slike rada srca.
Ukoliko niste fizički aktivni inače ili tih dana kada nosite holter EKG, onda je važno da ubacite neku aktivnost. To može da bude laganija šetnja u trajanju od 30, 45 minuta, vožnja bicikla i slično. U tom pogledu, bitno je da se uvidi rad srca tokom određenog fizičkog opterećenja.
Uz sve ovo, vodi se dnevnik aktivnosti, na šta će vas posebno upozoriti kardiolog. Bitno je da pišete vreme tokom nošenja holtera, šta radite u određenom trenutku, u koliko sati jedite, odmarate, šetate, radite…
Uz sam rezultat i precizno vođen dnevnik aktivnosti, kardiolog će imati prostor da što bolje postavi dijagnozu ili zatraži još neke analize ako uvidi da su potrebne.