Banja podno Rtnja i Ozrena, koju poslednjih godina poseti više od 100.000 turista za 12 meseci, mesto je u kome je boravio prvi zvanični turista u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, i to pre 180 godina.
I dok sada u Sokobanju turisti sa iz Šumadije, Vojvodine i drugih delova Srbije, kao i oni iz inostranstva, dolaze tako što putem interneta ili telefona “bukiraju” hotel ili privatni smeštaj, te davne 1837. godine prvi turista je došao po nalogu kneza Miloša sa vaučerom.
Vaučerom koji je knez Miloš napisao 21. juna 1937. godine zastavnik Lazarević iz Kragujevca upućuje se na odmor i upotrebu lekovite vode iz Sokobanje.
Ovo je, napominje Ljubinko Milenković iz Organizacije za turizam i kuluturu Sokobanja, prvi srpski turistički vaučer i imao je sve elemente koje ima i današnji. Naime, njime su regulisani smeštaj, ishrana i lekarski pregledi.
U vaučeru se napominje da knez šalje zastavnika Lazarevića u banju „radi upotrebljavanja tople vode“ i daju preporuke starešini Sreza banjskog.
Vojno-policijska kancelarija preporučuje vašem Blagorodiju da mu nađete dobar i čist stan, i da mu odredite uobičajeno sledovanje, t.j. po oku mesa i jednu oku hleba, soli i po jednu sveću na dan; Takođe preporučite ga tamošnjem doktoru Đoki, da mu sredstva koja on za potrebno nađe lečenje njegove bolesti daje – piše u vaučeru.
Kako objašnjava Milenković iz Organizacije za turizam i kuluturu Sokobanja u to vreme nije bilo puno lekara u Srbiji.
Sokobanja je u to vreme imala jednog od četvorice lekara u Srbiji Đoku Novakovića, koga su Sokobanjci zvali Đoka Pokrštenjak, jer je bio Poljak iz Galicije i zvao se Lepold Erlih. Primio je pravoslavnu veru, pa je tako dobio i nadimak od lokalnih stanovnika – kaže Milenković.
Procvat uz kneza Miloša
Prema nekim istorijskim spisima Sokobanja i njeni lekoviti izvori pominju se još u rimsko doba, a potom su njene blagodeti korišćene i u vreme Turaka. Međutim, pravi procvat banja je doživela dolaskom kneza Miloša Obrenovića.
Samo prisustvo kneza dovelo je u ovu banju otmen svet, a po njegovom nalogu iz 834. godine krenulo se sa uređenjem Sokobanje.
U jednoj direktivi napisano je da se postavi pod u 20 soba, kako bi se usluge smeštaja popele na viši nivo, u skladu sa potrebama elitnijih gostiju. Dao je i nalog da se sva kupatila urede, da se kaldrmiše pešačka zona i Sokobanja je brzo postala mondemsko mesto – objašnjava Milenković.
Ističe i da zgrada koju svi danas zovu Miloševim konakom zapravo nije konak jer je on bio sagrađen tik uz amam, a srušen je između dva svetska rata.
Ova zgrada prekoputa amama je zgrada administracije Kraljevine Srbije, jer je knjaz Miloš u banji boravio tri do četiri meseca godišnje, i sa sobom je vodio kompletnu administraciju iz prestonice – kaže Milenković.
Knez Miloš je učinio još jednu važnu stvar za razvoj turizma u Sokobanji – 1835. godine dao je nalog da se sokobanjske lekovite vode prvi put pošalju na zvaničnu naučnu analizu u Beč.
Tada je prvi put ustanovljena njihova lekovitost, prisustvo gasa radona i blagotvorno dejstvo na respiratorni sistem i koštano-zglobna oboljenja – ističe naš sagovornik.
Priroda i vazduh adut Sokobanje
