„Istraživanje je još uvek u početnim fazama, ali počeli smo da dobijamo dobre rezultate. Pokazalo se da su tkanine sa najvećim brojem vlakana najbolje za otkrivanje otiska i uspeli smo uzeti nekoliko otisaka s tkanina kao što su svila, najlon i poliester“, rekao je Deacon.
Spomenuta metoda taloženja metala u vakuumu je baš to: Tkanina se stavi u vakuumsku kutiju, pa se na nju nanosi sloj zagrejanog zlata, kao i sloj cinka. Posljednji element veže zlato na mestima gde nema otisaka i dobija se svojevrsni negativ otiska. I dok je to ponešto uspešno, metoda još nije toliko rafinirana da bi bila priznata na sudu – ćoškovi metala ponekad nisu dovoljno oštri da bi se sa sigurnošću mogao utvrditi vlasnik otisaka.
Samo 20 posto otisaka zasad imaju dovoljno jak trag kako bi ih raspoznali. To se događa zbog znojenja i ostalih faktora koji utiču na odeću. Ali iako nije pouzdana za uzimanje otisaka, metoda još uvek može prepoznati otisak dlana, pa tako dokazati da je žrtva bila, primera radi, gurnuta, a ne da se sama bacila sa zgrade.