Klasični filolozi iz desetak zemalja, okupljeni oko restitucije vavilonskog jezika, uspeli su da naprave nekoliko audio zapisa na tom jeziku, koje su postavili na websajt…
Istraživač sa Univerziteta u Kembridžu dr Martin Vortington kaže da je vavilonski jezik „pomalo nalik mešavini arapskog i italijanskog“.Vavilonski, zapisan na glinenim tablicama u formi klinastog pisma, vekovima je bio dominantan jezik na Bliskom istoku dok ga postepeno nije zamenio aramejski. Jezik je potpuno nestao iz upotrebe u prvom veku nove ere, a dešifrovan je tek u 19. veku. Jezik na kojem je napisan „Ep o Gilgamešu“ i kojim je govorio kralj Hamurabije, ne koristi se već 2.000 godina, ali može da se čuje na internetu, zahvaljujući audio-zapisima vavilonskih epova i pesama, prenele su agencije. Istorijski i etnički, Vavilon je bio proizvod ujedinjavanja Akađana i Sumeraca. Njihovo stapanje stvorilo je vavilonski tip kulture i države, u kome se akadsko-semitska loza pokazala dominantnom. Njihovo ratovanje završilo pobedom Akada i osnivanjem Vavilona, prestonice donje Mesopotamije. Na njegom početku bio je moćni Hamurabije (2123-2081. god. pre. n. e.), vladar i zakonodavc. Otac istorije Herodot opisuje Vavilon kao najveći grad starog sveta. U Vavilonu, jednoj od prvih svetskih civilizacija, stvorena su neka od najranijih književnih dela.