Legende o reci Tari su mnogobrojne. Stvarani su mitovi o nastanku ove reke, o njenom imenu i o njenom izgledu. Te legende i dalje žive, ali i stalno nastaju nove, zahvaljujući mističnoj lepoti Tare. Mi smo u prednosti u odnosu na naše pretke jer nam je danas omogućen rafting Tarom, a preporučujem TarasportRafting.com tokom kog na najuzbudljiviji način možemo da se približimo lepoti ove reke i shvatimo zašto legende uopšte nastaju.

Čak i ukoliko se neko već odlučio da se oproba u raftingu Tarom, on će mu biti još zanimljiviji ukoliko sazna legende o reci sa kojom se bori. Protivnik kakav je Tara može da izazove samo divljenje i poštovanje, a legende nastale o ovoj reci kao da to još više potvrđuju i pokazuju njenu moć.

O devojci i vitezu

 

Jedna legenda o Tari vezana je za čobančicu koja je čuvala stado jelena oko Tare i viteza na krilatom konju koji je izranjao iz ove reke. Čobančica je svakog proleća na obali reke pevala pesmu kojom je dozivala sve jelene. Od lepote njene zanosne pesme stala bi reka Tara, a iz nje bi se pojavljivao neobični vitez. On je sa sobom, pored krilatog konja, uvek imao krčag sa nekim čarobnim pićem koje je davao devojci. Od tog napitka ona je bila zaljubljena u njega i blaženo mirna.

Međutim, čim bi čobančica ispila ovaj napitak, vitez bi se vraćao nazad u dubine Tare, a ona bi bila tužna i još setnije pevala svoju divnu pesmu. Mnogo proleća je čobančica stajala na obalama Tare i pevala svoju zanosnu pesmu koja više uopšte nije dozivala viteza sa njegovim krilatim konjem i čarobnim pićem. Devojka to nije mogla da izdrži – skočila je u Taru, u njene dubine.

Priča kaže da je nakon što je čobančica skočila u vodu da nađe viteza, on izronio i vinuo se slobodno u oblake, odakle gleda na reku i ponekad preleće preko nje. Dakle, ostao je neuhvatljiv i nedostižan za sirotu devojku koja je žrtvovala život da bi ga pronašla. Još se kaže da se svakog proleća čuje pesma devojke i viteza koji se odvojeni dozivaju, dok se napušteni jeleni šetaju oko Tare.

Ukoliko na rafting Tarom odete u proleće, dobro naćulite uši i obratite pažnju – možda baš vi budete čuli legendarnu pesmu. Ali pazite, legenda takođe kaže da onaj ko u kanjonu reke Tare čuje tajanstvene, omamljujuće, ali i opasne zvuke može da se negde zauvek izgubi ili može da naglo osedi.

O bliznakinjama na obali Tare

 

Na obali Tare živele su nekad bliznakinje neverovatne lepote. Bile su iste po lepoti i po izgledu, teško je bilo razdvojiti jednu od druge. Od njihove pesme, kao i od pesme čobančice, zaustavljala bi se Tara. Međutim, sa druge strane obale jednoga dana se čuo novi zvuk – truba. Radovan koji je čuvao stado svirao je sa svoje trube, odnosno borije. Glasovi devojaka i sviranje Radovana se spojilo, i one su rado pevale uz njegovu tajnovitu melodiju koju je svirao sa drvenog instrumenta.

Ali, jednu bliznakinju strogi otac je udao za svog komšiju. Radovan je svirao uzalud nekoliko dana. Niko nije pevao. Ubrzo su se ipak čuli glasovi bliznakinja koje ništa nije moglo da spreči da se priključe Radovanu u stvaranju muzike. Obe su se smrtno zaljubile u Radovana. Njihova muzika nije dugo potrajala. Sve troje su skočili u Taru. U njenim dubinama mogli su neometano da budu zajedno.

 

O kobnoj ljubavi svekra prema mladi

 

Ova legenda, za razliku od prethodne dve, vezana je prvenstveno za planinu neobičnog imena, Ljubišnju, koja se nalazi na desnoj obali Tare. Naime, Herceg Stjepan je ženio svog sina devojkom sa Durmitora po koju je sa svatovima otišao i preneo je preko reke Tare. Međutim, snažni vetar je u jednom trenutku podigao veo nevesti i Herceg Stjepan je nju video i u nju se zaljubio. Tokom noći, dok su se svi odmarali pred nastavak puta, on je obljubio sinovljevu buduću ženu.

Priroda se pobunila zbog ove nepravde, a iz neba je iznenada počeo da pada sneg koji je zatrpao sve što je bilo na planini u tom času. Iz te noći izašla je samo ova ljubavna priča zbog koje se planina i zove Ljubišnja. Priča se da na Ljubišnji rano pada sneg koji simbolizuje svadbene šatore kobne svadbe koja se nikad nije ostvarila. Rafting Tarom tokom zime je pravo ekstremno iskustvo, ali ako poranite malo i prestignete zimu, možete se uveriti u to da sneg najpre pokriva planinu Ljubišnju, pa sve ostalo.

 

O Jerini

 

Čak se i čuvena zla Jerina našla u legendama koje su se ispredale o Tari. Kako epika kaže, Jerina je oko Tare zidala kule, građevine i mostove. Ali, nije joj pošlo za rukom da zidanje uspešno završi. Reka Tara se zaljubila u zidare i ponela ih u svoje dubine. Jerina je morala da odustane od bilo kakve gradnje oko moćne i tajanstvene Tare kojoj nije bila dorasla i sa kojom nije mogla da meri svoje snage.

Tara je svoje mesto našla i u umetničkoj književnosti. U romanu „Lelejska gora“ Mihailo Lalić piše opširno o Tari i okolini. Pisci očarani Tarom bili su Milan Dedinac i Aleksa Šantić, ali i mnogi drugi koji su ovom rekom bili inspirisani i njoj posvetili veliki broj pesama, priča i knjiga.

 

Bajkovit rafting Tarom

 

Sve ove legende samo govore o nedokučivosti reke Tare. Ona uspeva vekovima da inspiriše umetnike da o njoj ispredaju priče. Ali, ne treba se plašiti pesama čobančica, viteza, bliznakinja, zle Jerine, kao ni snega na Ljubišnji.

Rafting Tarom je vaša soptvena priča o Tari, koju sami stvarate i u kojoj sami učestvujete. Rafting je istovremeno borba sa rekom i potpuno uživanje u njenoj prirodnoj lepoti.

U čamcu, specijalnom rafting odelu i sa veslima u rukama, Tara postaje zanosna prepreka koju treba preći. Ukoliko ste naoružani svim ovim legendama, to je sve što vam treba da budete spremni za avanturu zvanu rafting.