U situaciji kada nam „gori pod nogama“ često smo u stanju da uradimo neke stvari koje inače ne bismo, pa neki od nas čak pređu granice moralnog ponašanja. Tako je i sa studentima u periodu kada se približava ispitni rok, a „rupe“ u gradivu su velike. Često u pitanju nije samo jedan ispit, već se na kocku stavlja i upis sledeće godine, ostanak na budžetu, mogućnost boravka u studentskom domu i korišćenja studentske menze… Studenti iz unutrašnjosti rizikuju i da ih razočarani roditelji zbog nemogućnosti finansiranja vrate u rodno mesto, pa da na fakultet dolaze samo tokom ispita. Tada mnogi ne prezaju od prepisivanja, pisanja puškica, pa čak ni iznajmljivanja bubica ili dublera da bi došli do cilja, a to je još jedna ocena u indeksu.
Metode varanja
Najpoznatija metoda varanja, koja se koristi i u osnovnoj i u srednjoj školi, jeste pisanje puškica. Na fakultetima je to, moglo bi se reći, redovna pojava. Neki studenti zapišu samo osnovne formule ili podele koje ne mogu da zapamte, a neki su u stanju da satima ispisuju puškice. Ponekad se čitave lekcije kopiraju, umanje, pa se tako ne gubi vreme.
Prepisivanje od kolege je gotovo bezazleno, jer se za to student ne priprema unapred. Desi se da mu na ispitu popularno rečeno „zablokira mozak“, pa virne u rad kolege pored, ispred ili iza njega i tu pronađe odgovor. U takvoj situaciji ostaje mu samo da se nada da je kolega dobro spremio gradivo.
Mnogi studenti ne prezaju ni od iznajmljivanja i korišćenja bežičnih bubica, olovaka sa kamerom i staova za prepisivanje, a neki čak ni od toga da falsifikuju dokumenta i dogovore se sa nekim drugim da polaže ispit umesto njih. Unajmljivanje dublera je krivično delo koje bi trebalo najstrože sankcionisati, ali često ostane neotkriveno.
Strah od prepisivanja
Strah da će biti uhvaćeni na delu i da će im biti onemogućen izalzak na ispit u narednim rokovima je nešto što mnoge studente koči da se upuste u avanturu varanja. Postavlja se pitanje koliko studenata bi se zapravo upustilo u podvaljivanje na ispitima da zna da neće biti sankcionisano. Činjenica je da je svako od nas verovatno u nekom trenutku pomislio da virne u rad kolege koji sedi pored ili da napiše puškice, ali često se sve završi na razmišljanju. Međutim, mnoge ni strah ne zaustavi, a kada im jednom uspe prevara, polako se gube strah i nesigurnost i student više ne preza ne samo od prepisivanje, već ni od korišćenja bubica ili dublera. Sve dodatno olakšava činjenica da se za male pare i vrlo lako bežične bubice i ostala tehnička pomagala mogu iznajmiti, kao i to da obično znamo nekog ko hoće da nam besplatno diktira odgovore.
Varanje na ispitu – koga zapravo varate
U društvu u kom je poslednjih godina gotovo sve na jednom velikom ispitu ne treba da čudi što se varanje na ispitu smatra uobičajenom i standardnom pojavom. Mnogi studenti idu parolom da za zaposlenje svakako treba veza, a ne znanje, pa žele sebi da olakšaju dolazak do diplome. Mnogi ovakav vid polaganja smatraju i svojom snalažljivošću i smatraju da će im takva snalažljivost kasnije prokrčiti i put do idealnog posla. Ima, međutim, onih koji se dvoume, ali na vreme shvate da će osećati grižu savesti i neće se iskreno radovati znajući da iza položenog ispita ne stoji znanje, već samo prevara. Varajući na ispitu, oni shvate, da zapravo ne varaju profesore, već varaju sami sebe.