Strah nastaje naglo i predstavlja reakciju organizma na neku životnu opasnost. Anksioznost je stalna briga, napetost i strepnja da će se neka opasnost desiti. Stalno brinete, i razmišljate da će se nešto loše desiti, trudite se da sve držite pod kontrolom. U glavi se nalazi milion misli, koje nikako ne možete da zaustavite, jer neprestano naviru. Zapamtite, od straha se ne umire. Samo je potrebno potražiti stručnu pomoć, ako se sa tim borite duže vreme. 

U lečenju paničnih poremećaja preporučuje se kognitivno-bihejvioralna terapija. Sa ovom terapijom rade psiholozi koji su obučeni za ovaj pristup u terapiji. Proces lečenja je obično dugotrajan, jer se simptomi često vraćaju, pa je potrebno veliko strpljenje. Najbitnije je da nađete psihologa kome verujete, koji ima iskustvo i znanje, i koji će vam pomoći da prevaziđete krizne situacije koje vam mogu bitno uticati na život.

Simptomi napada panike

Panika predstavlja oblik intenzivnog straha od moguće opasnosti. Širom sveta mnogo ljudi doživljava napad panike. Sve ubrzaniji tempo života dovodi do stresa, a ovi napadi su posledica stresnih situacija. Uzroci mogu biti različiti, i zavise od osobe do osobe. Neka trauma iz detinjstva, može biti okidač za paniku u kasnijem životu. Gubitak bliske osobe, bolest ili depresija takođe mogu dovesti do napada. Napad panike se svrstava u anksiozne poremećaje. Nastaje kao iznenadni doživljaj straha, i praćen je brojnim fizičkim simptomima. Osoba ima osećaj da će se nešto strašno dogoditi.

Obično nastaje iz čista mira, a može trajati od 10 minuta do pola sata. Napad je praćen intenzivnim simptomima kao što je lupanje srca, nedostatak vazduha, vrtoglavica, trnjenje ruku i nogu. Osoba koja doživljava napad ima osećaj da će se onesvestiti, da će joj srce stati ili da će se ugušiti. Najčešće ne razumete razlog zašto ste to doživeli, i zašto se tako osećate. U toku razgovora sa psihologom prisetićete se nekih situacija za koje mislite da ste ih lako prevazišli. Ali, u stvari taj osećaj tinja u vama, i stalno vas podseća da je tu, kroz napade.

Pomoć i lečenje 

Osobe koje doživljavaju napad panike, moraju da nauče da iskontrolišu napad, kako bi pomogle same sebi. Važno je sprečiti da strah poprimi velike dimenzije, i razumeti da je sve to projekcija u našoj glavi. Osećaj da će se nešto opasno desiti treba naučiti suzbiti kada krene, na samom početku napada. Neophodno je i shvatiti da telesni simptomi nisu opasni, i da nas neće zadesiti srčani udar, nesvestica ili ludilo. Potrebno je sebe bodriti, misliti pozitivno kako bi odvratili misli. Poželjno je nekad izraziti ljutnju i reći samom sebi „ dosta je bilo “. Efikasno je i na bilo koji način odvratiti pažnju, ali ukoliko se napad ipak dogodi, opustite se i nemojte se opirati. Kada naučite da kontrolišete napad panike, onda ćete razviti i svest da će panika brzo proći.

Bitno je strpljenje i disciplina kada se otpočne terapija. Primena lekova kao što su antidepresivi i anksiolitici može pomoći, ali naravno uz konsultacije i nadzor lekara. Tehnika disanja stomakom je od velike pomoći, jer se na taj način opuštate, a ritam disanja se reguliše. Bitno je da postanete svesni da su svi simptomi koji se javljaju neprijatni, ali nikako nisu opasni po život.