Odluka da se napravi višemesečna pauza od stalnog zaposlenja može imati različite razloge. Nekome je potrebno vreme za dodatno obrazovanje, neko želi da promeni profesiju, dok drugi planira da pokrene sopstveni posao. Bez obzira na razlog, zajednička posledica često je privremeno smanjenje redovnih prihoda.
Ako domaćinstvo istovremeno otplaćuje kredit, finansijska priprema postaje još važnija. Rata nastavlja da dospeva i tokom perioda kada jedna zarada više nije dostupna ili je značajno niža. Zato odluku o pauzi ne treba zasnivati samo na iznosu ušteđevine. Potrebno je proveriti koliko domaćinstvo mesečno troši, koje obaveze može da smanji i koliko dugo postojeći budžet može da funkcioniše sa manjim prihodima.
Prvo treba izračunati koliko zaista košta jedan mesec života
Mesečna potrošnja često se procenjuje prema nekoliko najvećih računa. Međutim, stanovanje, hrana i komunalije predstavljaju samo deo ukupnih rashoda.
Treba pregledati transakcije tokom nekoliko prethodnih meseci i evidentirati troškove prevoza, osiguranja, pretplata, održavanja automobila, lekova, obrazovanja, slobodnog vremena i drugih redovnih potreba.
Posebno treba izdvojiti kreditne obaveze jer njih nije moguće jednostavno preskočiti tokom perioda nižih prihoda.
Kada se dobije realan mesečni prosek, moguće je proceniti koliko će novca biti potrebno za šest, devet ili dvanaest meseci planirane pauze.
Budžet sa dve plate ne treba koristiti za period sa jednom platom
Ako domaćinstvo godinama raspolaže sa dve redovne zarade, struktura troškova obično se prilagodi tom nivou prihoda. Kada jedna zarada privremeno nestane, nije dovoljno samo nastaviti istu potrošnju i razliku pokrivati iz ušteđevine.
Pre početka pauze treba napraviti novi budžet zasnovan na prihodima koji će stvarno postojati. Troškove zatim treba podeliti na neophodne, važne i one koji privremeno mogu da budu smanjeni.
Ovakav budžet najbolje je testirati unapred. Nekoliko meseci pre planirane promene može se pokušati život sa iznosom koji će kasnije biti dostupan, dok se razlika odvaja u štednju.
Takav test istovremeno pokazuje da li je plan realan i povećava finansijsku rezervu.
Ušteđevina za pauzu i fond za nepredviđene situacije nisu isto
Ako je za period bez jedne zarade potrebno, na primer, određeno dodatno mesečno izdvajanje, taj iznos treba unapred pomnožiti sa planiranim brojem meseci. Tako nastaje fond namenjen konkretnoj odluci.
Međutim, taj novac ne bi trebalo poistovetiti sa rezervom za nepredviđene događaje.
Kvar automobila, hitna popravka u stanu ili drugi neočekivani trošak mogu se pojaviti upravo tokom perioda smanjenih prihoda. Ako kompletna ušteđevina već ima zadatak da nadoknađuje izgubljenu zaradu, svaki dodatni izdatak narušava osnovni plan.
Zato je sigurnije imati odvojena sredstva za planiranu pauzu i posebnu rezervu za neplanirane situacije.
Refinansiranje kredita treba razmatrati kroz ukupnu cenu a ne samo novu ratu
Postojeća rata može imati mnogo veći uticaj na kućni budžet kada se ukupni prihodi privremeno smanje. Zbog toga se pre velike životne promene ponekad razmatra refinansiranje kredita kao mogućnost drugačijeg organizovanja postojećih obaveza.
Pri tome nije dovoljno proveriti samo da li bi nova mesečna rata bila manja. Produženje perioda otplate može rasteretiti mesečni budžet, ali istovremeno može uticati na ukupan iznos koji će biti vraćen.
Potrebno je uporediti preostale obaveze postojećeg kredita sa uslovima nove ponude, uključujući efektivnu kamatnu stopu, period otplate i povezane troškove.
Cilj nije dobiti najmanju moguću ratu po svaku cenu. Važnije je utvrditi da li promena uslova donosi finansijski smislen rezultat u odnosu na nastavak postojeće otplate.
Velike kupovine treba završiti ili odložiti pre smanjenja prihoda
Period sa manjim prihodima nije idealno vreme za neplanirane velike kupovine. Zato nekoliko meseci pre promene treba proveriti šta domaćinstvo očekuje tokom naredne godine.
Ako je automobilu uskoro potreban veliki servis, kućni uređaj pokazuje znake ozbiljnog kvara ili postoji neki drugi predvidiv trošak, bolje je uključiti ga u plan unapred.
To ne znači da sve treba kupiti preventivno. Cilj je prepoznati troškove koji su dovoljno izvesni da mogu narušiti budžet tokom perioda sa jednom zaradom.
Kupovine koje nisu neophodne mogu se pomeriti dok se prihodi ponovo ne stabilizuju.
Pretplate i mali stalni troškovi postaju važniji kada se prihod smanji
Kada su prihodi visoki, nekoliko manjih mesečnih plaćanja može ostati gotovo neprimećeno. Situacija se menja kada kućni budžet treba privremeno smanjiti.
Streaming servisi, aplikacije, članarine, dodatni paketi usluga i druge pretplate treba pregledati pre početka finansijski zahtevnijeg perioda.
Pojedinačna ušteda možda neće biti velika, ali više ukinutih ili privremeno pauziranih troškova zajedno može napraviti dodatni prostor u budžetu.
Prednost je i to što se takve stavke često mogu smanjiti bez uticaja na osnovne životne potrebe.
Planirani period bez pune zarade mora imati vremensku granicu
Pauza od šest meseci i period bez unapred određenog završetka predstavljaju dva veoma različita finansijska scenarija.
Kada postoji vremenski okvir, moguće je proceniti koliko je novca potrebno i napraviti plan potrošnje ušteđevine. Ako se period produžava bez jasne granice, mnogo je teže kontrolisati finansijski rizik.
Posebno je važno postaviti tačku na kojoj će plan biti ponovo procenjen. Ako se, na primer, promena karijere ili pokretanje posla razvija sporije nego što je očekivano, potrebno je unapred znati kada će se razmotriti alternativni izvor prihoda.
Takva kontrolna tačka sprečava da se odluka donese tek kada je najveći deo rezerve već potrošen.
Povratak većih prihoda ne znači da odmah treba povećati potrošnju
Kada se period pauze završi i domaćinstvo ponovo dobije veće redovne prihode, postoji iskušenje da se prethodna ograničenja brzo nadoknade većom potrošnjom.
Finansijski korisnije može biti da se prvo obnovi potrošeni deo rezerve. Ako je tokom prethodnih meseci fond značajno smanjen, vraćanje sigurnosnog jastuka može imati prednost nad većim kupovinama.
Tek nakon stabilizacije prihoda i rezerve budžet može postepeno da se prilagođava novim okolnostima.
Na taj način privremena promena zaposlenja ne ostavlja dugoročnu finansijsku posledicu.
Dobra priprema pretvara veliku životnu odluku u kontrolisan finansijski plan
Privremeni izlazak iz stabilnog radnog odnosa ne mora automatski da znači finansijsku nesigurnost. Mnogo zavisi od toga koliko rano počinje priprema.
Potrebno je znati realne mesečne troškove, napraviti budžet za niži prihod, odvojiti namensku ušteđevinu i sačuvati posebnu rezervu. Postojeće kreditne obaveze takođe treba analizirati pre nego što se prihodi smanje, a ne tek kada rata postane teško opterećenje.
Posebno je korisno unapred odrediti koliko dugo plan može da funkcioniše i pod kojim okolnostima će morati da se promeni.
Kada su te granice poznate, profesionalna pauza ili promena karijere prestaje da bude samo skok u finansijsku neizvesnost. Postaje projekat sa poznatim troškovima, raspoloživom rezervom i jasnim trenutkom u kojem se proverava da li plan i dalje odgovara stvarnoj situaciji.