Počev od 1895. godine kada je zvanično korišćen prvi alat na električni pogon i to, pogađate upravo bušilica, ljudi su se trudili da ga usavrše. Samim tim što se danas na tržištu mogu naći bušilice ne samo različite snage, karakteristika i načina pokretanja, sasvim je jasno da su u tome uspeli. I nema sumnje da će se vremenom svi električni alati još više usavršavati, prosto zato što se brojni novi elementi dodaju, te se nastoji da budu dostupni alati koji će u najvećoj mogućoj meri olakšati ljudima bušenje rupa u različitim materijalima.
Ipak, mora se priznati da se to ne odnosi samo na bušilice, već i na sve ostale materijale koje koriste kako profesionalci, tako isto i amateri.
Istini za volju, nije baš sve bilo tako jednostavno u početku. Zapravo je bilo potrebno nekoliko decenije nakon upotrebe prvobitne bušilice da ona poprimi izgled nalik onoj, koju danas možemo sresti.
Prvobitne bušilice su bile drugačije
Teške nešto više od sedam kilograma, prvobitne bušilice su podrazumevale relativno slab motor na jednosmernu struju i težinu osobe koja ih je koristila što je bilo izuzetno važno. Naime, nije mogao svako da koristi ove bušilice, koje su lansirane na samom kraju 19 – og veka. A da bi sa uspehom mogao da izbuši neki materijal, čovek je morao ne samo da sa dve ruke drži bušilicu, nego i da se na njen zadnji deo osloni. Zahvaljući takvom položaju, on je uspevao da u velikoj meri poveća pritisak na konkretni materijal, koji je bilo potrebno da izbuši, a što mu je ipak olakšavalo posao. Iako se mora priznati da je taj položaj bio i te kako nezgodan.
Uzevši u obzir da su upravo te bušilice smatrane revolucionarnim otkrićem za to vreme, to se ljudi baš i nisu mnogo čudili što su operateri koji su ih koristili, morali da vode računa i o tome kakav će položaj tom prilikom da zauzmu.
Ipak, kako je prolazilo vreme, javljale su se i različite kompanije koje su se upravo proizvodnjom alata bavile. Većina ih je imala proizvodnju relativno malog obima, ali su njihovi vlasnici uvideli kakvu prednost mogu da imaju bušilice, ukoliko se masovnije proizvode. Zato su Dankan Blek i Alons Deker osnovali u Baltimoru, danas već čuvenu kompaniju, nazvanu po njihovim prezimenima, koja je u to vreme bila mala proizvodnja alata. Bavili su se, naravno i prodajom svojih proizvoda.
Iskoristili su pištolj modela „Kolt 45“ i njegov dizajn, kako bi napravili potpuno novi tip bušilice. Sve to se dogodilo 1914. godine. Samo dve godine nakon toga su počeli da proizvode bušilice sa prihvatom, koje su imale električni okidač i bile u obliku pištolja. Za razliku od prvobitnih, one su zahvaljjući svojoj težini i dizajnu, odnosno karakteristikama, mogle da budu korišćene na jednostavniji način, odnosno jednom rukom.
Zahvaljujući tome što su uvideli da je princip po kome je funkcionisala takva bušilica mnogo jednostavniji za korišćenje, vlasnici te kompanije su vremenom lansirali i mnoge druge modele, koji su vodili prema onima, koje danas možemo pronaći na tržištu. Svi oni imaju ne samo različit način pogona i drugačije karakteristike.