Ova neobična devojčica svojom borbenošću i talentom očarala je i našeg najboljeg tenisera, koji je na internetu pogledao snimak njenog umeća i postavio ga na svoj „fejsbuk“ nalog, uz poruku: „Pogledajte kakvi talenti rastu u našoj maloj Srbiji!“ Da li je prihvatio izazov četvorogodišnje koleginice ostaje da se vidi…
Sve što je dosad naučila preneo joj je otac Goran, koji se kao dečak rekreativno bavio tenisom. Svoje prve „profesionalne“ korake Lea je napravila u sali za fizičko Osnovne škole „Živomir Savković“, gde joj je umesto mreže služila gimnastičarska greda, preko koje je uporno prebacivala loptice, klizajući se nespretno po parketu.
– Sa 10 meseci je izabrala moj stari reket da se igra. Čak smo joj jedan stavili u krevetac da spava s njim! Kada je prohodala, nije ga ispuštala iz ruke, a bio je gotovo veći od nje… Tada smo odlučili da kad još malo poraste počnemo da treniramo bar za našu dušu, ali je ona to veoma ozbiljno shvatila. Po ceo dan je udarala lopticama o zid kuće, a kasnije smo prešli u školsku salu jer u našem kraju nema teniskih terena – priseća se prvih teniskih koraka Lein otac.

Već sa tri godine, želela je da igra samo sa tatinim reketom, koji je za nju bio pretežak i namenjen dečacima do 12 godina.
– Veoma je uporna i tvrdoglava, ne podnosi da gubi. Čeka me da dođem s posla, pa treniramo po sat i po, ja se već umorim, a ona bi da nastavimo. Drži reket sa dve ručice, neće drugačije, iako sam joj objašnjavao da tako nije baš pravilno, ali pre bi pala nego da ga ispusti – opisuje Goran Stanković.
Čemu je naučio ćerku imali smo prilike da se uverimo na teniskim terenima na Adi, gde je Lea došla na probni trening.
– Volim Noleta jer on stalno pobeđuje! – ovim rečima nam se predstavila mala Lea u svom prvom „intervjuu“.
Na pitanje da li bi za njega navijala i kada bi gubio, potvrdno klima glavom. Da bi nam to dokazala, rešena je da imitira Noletom servis. Tupka lopticu desetak puta, podbacuje, malo se izvija i udara jako.
– Ja ne znam tako, ja se zaletim, bacim visoko i udarim. Kad igram, tata me je učio da prvo trčim, gledam sa strane, reket iza leđa, pa preko ramena i onda udarim – ponavlja tenisku lekciju devojčica, koja najviše voli da gleda i igra tamo „gde je zemlja crvena“ i navija „Nole, Nole!“.
Pitamo je ko je od njih dvoje bolji.
– Ja sam bolja i ja ću ga pobediti kad budem velika – najavljuje „okršaj“ četvorogodišnja Lea Stanković, koju zbog duge plave kose, krupnih svetlih očiju i borbenog temperamenta u Kovačevcu zovu „mala Šarapova“.

Traže pomoć za Leu!

Roditelji su na sve načine pokušali da nađu pomoć za malu Leu, za čiji se talenat čulo širom sveta. Dve teniske akademije iz Španije ponudile su da ih besplatno ugoste u letnjem kampu, ali Stankovići nemaju ni za put jer je samo otac zaposlen.
– Obraćali smo se Teniskom savezu Srbije, Sekretarijatu za sport, brojnim institucijama i ništa. Javili smo se i Bogdanu Obradoviću i on nas je pozvao na svoje terene. Pošto je Lea prošla sve probe, ponudio nam je da tu besplatno treniramo. To je lepo s njegove strane, ali nam ne rešava glavni problem. S jedne strane nam je skupo da iz Kovačevca svaki drugi dan putujemo do Beograda, ali i dalje nemamo način da otputujemo u Španiju. Tamo kamp košta više stotina dolara, ali su nas pozvali besplatno kada su videli šta Lea ume – kaže Goran.