Ova priču o prvom zabeleženom meteoritu u Srbiji podelio je Živojin Petrović, direktor i urednik BrainzTV, na svom X profilu, a objavio Blic.
Prvi zabeleženi meteorit u Srbiji pao je 1877. godine na njivu Đoke Živkovića, četiri kilometara od Sokobanje. Ministar policije, Radivoje Milojković, tada nije smeo ni da pogleda džak sa kamenjem koje je palo sa neba već je sve to prosledio u Veliku školu, i to lično na ruke profesoru Josifu Pančiću, sa naredbom da se istraži ko nas to gađa odozgo…
Prof. Josif Pančić je tada pozvao u pomoć svoje kolege, Simu Lozanića i Ljubu Klerića, te su zajedno, 1. oktobra, otišli na lice mesta u Sokobanju. Tamo su ih meštani zatrpali raznim svedočenjima o kamenju sa neba i svi su bili saglasni oko toga da su čuli tri snažne eksplozije, a odmah zatim i „pucnjavu kao od pušaka”.
Mislili da Turci ponovo napadaju ili da neki vulkan oživljava
Jedni su mislili da Turci ponovo napadaju topovima, drugi su bili ubeđeni da neki vulkan oživljava, a oni stariji su mudro zborili o vrelom kamenju koje s neba pada. Svi su osetili da se zemlja trese. Između sela Šarbanovaca i Device profesoru Pančiću su pokazivali rukom ka nebu gde se nakon eksplozije video omalen ali gust oblak iz kog su izlazila tri usijana đuleta.
Seljacima se u oblaku ukazao čovek na belom konju
U Dugom polju seljacima se u tom oblaku ukazao čovek na belom konju, drugi su tvrdili da je oblak bio tako strašan da su pobegli u kuću i više nisu iz nje izlazili. Oni koji su se zatekli u blizini pada kamenja, nisu smeli da priđu, a samo najhrabriji su iz daljine posmatrali rupe u zemlji…
Mnogi su tada tvrdili da im je stoka od straha na sve strane pobegla, a oni iskusniji su govorili da to crno kamenje ne sluti na dobro. Međutim, Pančić je zabeležio i izjavu jedne „srčne babe sa planine Device” koja je tvrdila: „vrelo kamenje je dobro po narod srpski”!
Najveći kamen pao ispod Radine šume
Najveći kamen je pao ispod Radine šume, na njivu Đoke Živkovića koja se nalazila 4-5 km severno od Sokobanje, i taj komad je težak bio 38 kg. Đoka je odmah nakon toga tri puta preorao njivu, radi uroka, pa profesor Pančić sa kolegama nije ustanovio kolika je bila dubina te rupe…
Pančić napisao naučnu studiju na 30 strana
I tako redom, od sela do sela, profesori su sakupljali kamenje od meštana, te se sa neočekivanim gostom od 49 kg, nazvanim „Soko-banja”, vratili u Beograd nakon čega je Josif Pančić napisao iscrpnu naučnu studiju na 30 strana i objavio je u Glasniku srpskog učenog društva 1880. pod naslovom: Soko-banja prvi meteorit u Srbiji.
Sokobanjski meteorit iz ove priče se danas čuva u Prirodnjačkom muzeju, u Zbirci meteorita.