Oneirologija je nauka o snovima koja se bavi pitanjima koja se odnose na događanja u našem organizmu, a pre svega u samom mozgu, za vreme procesa sanjanja.

Sa druge strane, psihologija je nauka koja se bavi tumačenjem i otkrivanjem značenja snova, naravno na naučnoj i stručnoj osnovi.

Najpoznatiji naučnik – „tumač snova“ je psiholog, Sigmund Frojd. Sa druge strane postoje i narodna tumačenja snova i brojni pisani sanovnici, od kojih prvi poznati potiče još iz drugog veka pre nove ere. Međutim, oni su više osmišljeni kao zabava i razbibriga, nego kao realno i argumentovano objašnjenje za ovaj proces koji nas toliko fascinira.

Iako su snovi sami po sebi dovoljno interesantni kao pojava o kojoj i dalje (uprkos svim naporima nauke i medicine), ne znamo praktično ništa i koje ne možemo definitivno objasniti ni uz pomoć psihologije, ni uz pomoć ispraznih narodnih verovanja, ipak postoje dodatne zanimljivosti o snovima za koje verujemo da do sada niste čuli.

Svi sanjaju osim delfina

 

Svi ljudi imaju sposobnost da sanjaju, a snovi se obično događaju tokom takozvane REM faze spavanja (skraćenica od „rapid eye movement“, ili faza brzih pokreta očniju). Kod zdravih ljudi ova faza spavanja postoji odmah po rođenju, ali se u potpunosti razvija i postaje stabilna tek od šestog meseca po rođenju, i smatra se da na nju otpada oko ¼ od ukunog procesa spavanja tokom noći.

Ispitivanja su utvrdila da i životinje, počev od insekata, preko gmizavaca, pa sve do sisara, po rođenju imaju ovu fazu, pa je dokazano da i one imaju sposobnost da sanjaju. Delfini su jedini kojima ispitivanja nisu dokazala postojanje REM aktivnosti, tako da jedino delfini od svih živih bića, nikada ne sanjaju.

Češće sanjamo loše snove

 

Smatra se da ljudi kroz proces sna izbacuju višak negativne energije i neželjena osećanja koja su tokom budnog stanja akumulirali ili potiskivali – poput straha, stresa, besa, bespomoćnosti, ogorčenosti, anksioznosti i brojnih drugih.

Zbog toga se u mnogo većem procentu sanjaju loši i „teški“ snovi, u odnosu na one lepe i pozitivne. Naučno je dokazano da su tri emocije koje se najčešće sreću u snovima tuga, strah i bes.

Neki ljudi sanjaju samo crno-bele snove

Procenjeno je da približno oko 12% ljudi ne sanja snove u boji već samo crno-belo. Ne postoji neko stručno objašnjenje za ovaj fenomen.

Možemo se setiti samo onog sna za vreme koga smo se probudili

U toku noći, svaka osoba ima prosečno oko 4-7 snova, što znači po jedan san na svakih 1-2 sata spavanja.

Međutim, pošto odsanjamo jedan san, ukoliko se u tom trenutku nismo probudili, naš mozak će taj san da izbriše. Zato se sećamo samo onih snova tokom kojih smo se probudili, ili pak onih koje smo sanjali 5-10 minuta neposredno pre buđenja.

Preko polovine ljudi se uopšte ne seća ni jednog detalja iz svojih snova, a oko 90 % osoba delimično, ili potpuno, zaboravi većinu svoga sna samo 5 minuta nakon buđenja. Trudnice, međutim, imaju sposobnost da bolje pamte svoje snove u odnosu na ostale ljude, i to verovatno zbog delovanja hormona u trudnoći.

Neki od najvećih izuma čovečanstva nastali su u snu

Veliki naučnici su neke od svojih najvećih dostignuća i izuma, po kojima su ostali zabeleženi u istoriji i zauvek upamćeni – sanjali. Tako je dr Džejms Votson sanjao da je molekul DNK u obliku dvostrukog heliksa izgrađenog od niza nukleotida, za šta je kasnije i dobio Nobelovu nagradu. Nikola Tesla je u snu „izumeo“ naizmeničnu struju.

Dimitrij Mendeljejev je sanjao, a potom i zabeležio poznati i jedinstveni periodni sistem hemijskih elemenata.