Nije naša zemlja mimo sveta, zna se da raspolažemo kvalifikovanom i stručnom radnom snagom, a bogami i visokokvaifikovaani stručnjaci iz Srbije i te kako su cenjeni u svetu. Imamo čime da se hvalimo, ali imamo i za čim da žalimo.
Iako je kod nas tek od skora počelo da se priča o dualnom obrazovanju i praksi koja je neophodna za sve koji žele da se bave zanatima, u svtu je to odavno glavno pitanje. U mnogim evropskim državama osposobljavaju se mladi ljudi za rad u lokalnim kompanijama, posebno oni koji su tek upisali srednju školu, jer znaju poslodavci da se od mladog čoveka može napraviti odličan radnik po meri kompanije.
Kod nas često mladi nemaju priliku da se pokažu, a mnogi i beže od zanata. Zašto su odjednom svi poželeli da budu menadžeri i zašto se više ne školuje moler, keramičar, limar to niko ne zna tačno da kaže.
Nadležni tvrde da je u pitanju sve manje zainteresovanih i zbog toga se pojedini obrazovni profile gase. Zato ne čudi da više nema škola niti odeljenja koje upisuju kovače, keramičare, kelnere, konobare, a nije više popularan ni moler, niti monter.
Idemo i mi stazom koju nameće svet. Školujemo kadrove koje traži tržište rada, ali smo zaboravili da ako školujemo kadrove koje zahteva neko sa strane, onda će nam taj neki i odvući radnu snagu.
Nažalost, sve je više ljudi koji svoju sreću traže u inostranstvu. Samo zemlje u region traže tokom sezone veliki broj radnika, a da ne govorimo o razvijenim zemljama Evrope. A naši ljudi sve više odlaze.
Radnici odlaze, a retko ko se i vrati!
Prema istraživanjima stručnjaka na godišnjem nivou ode oko 8000 ljudi, a koliko ih se vrati to niko ne zna. Naime, činjenica je da se više traži kvaifikovanih radnika u inostranstvu, zato ne čudi što je kod nas moler, keramičar ili građevinac postao endemična vrsta.
Veća zarada, drugačiji način života i drugačiji standard naterao je mnoge da odu van granica naše zemlje. Mnogi su otišli i još uvek su na privremenom radu u inostranstvu. A izgleda da se taj privremeni rad malo odužio.
Nažalost, mnogi nisu ni svesni da kada se jednom oseti lepa zarda, povratka nema. Iako se tvrdi suprotno, većina koja ode, retko kada se i vrati. Međutim, da se ne bi došlo do toga da nam je potrebana radna snaga koju moramo da uvozimo, trebalo bi poboljšati privredni ambijent. Na taj način će interesovanje biti veće za mnoge zanate, a neće svi hrliti na fakultete.
Danas fakultetska diploma ništa ne garantuje, a ako nemate znanje, džaba i doktorske studije, jer tek kada se teorija prevede u praksu, sve dobija smisao. To je kao kada moler zna kojom bojom bi da okreči zidove i koje sve tehnike krečenja postoje, ali zapravo ne zna kako da koristi valjak i četku.
Da ne biste došli u takvu situaciju ili bolje reći da ne biste bili moler bez četke i da ne bude džaba ste krečili uzmite se u pamet i dobro razmislite šta je za vas najbolje, koje zanimanje je profitabilno i u kojem poslu biste se dobro snašli. Ne kaže se kod nas slučajno bolje vrabac u ruci nego golub na grani.