Zašto avionom kad i tepih leti?

Većina tepiha služe samo da bi se prekrili podovi. Neki predstavljaju  vredna umetnička dela. A ima i onih, malobrojnih, retkih, koji se pominju samo u mitskim pričama  i legendama. Na magičnim tepisima možete da letite, dok se pojedini smatraju drevnim draguljima, magijskih moći. Da sumiramo, u mitovima oni su uvek magični, i svi vode poreklo od persijskog tepiha.

Leteći tepisi

 Priča o letećim tepisima verovatno je ušla u zapadnoevropsku književnost u 18. veku, u pričama  „Hiljadu i jedna noć“, knjizi koja je prvi put objavljena na engleskom 1706. godine. Persijski kralj, razočaran preljubom svoje prve žene, odlučuje da se ubuduće ženi drugom ženom svakog dana, a da joj ujutru odrubi glavu, kako bi se osigurao da mu neće biti neverna. Ženi se Šeherezadom, koja da bi ostala živa i zadržala svog muža pored sebe, ima plan da mu hiljadu i jednu noć priča priče.   Prve bračne noći započinje priču, ali je ne završava, već je prekida  baš onda kada je najzanimljivije. Kralj, koji je bio znatiželjan da čuje  priču do kraja, bi joj svaki dan poštedeo život.

Jedna od Šeherezadinih priča je o  princu Huseinu, koji putuje u Indiju kako bi kupio čarobni tepih. Epitet ‘čarobni’ je dobio jer  može da prevozi čoveka bilo kuda, i na bilo kojoj razdaljini, ‘u treptaju oka’. U današnjem vremenuovo ne zvuči kao tek neki leteći ojekat, već više kao transporter materije.

Još jedan poznati leteći tepih pripadao je kralju Solomonu. Prema opisu prva razlika između ova dva prevozna sredstva bila je u brzini – izgleda da je Solomonov malo sporiji od onog koji je pazario princ Huseina:“tako brzo je plovio kroz vazduh da je doručkovao u Damasku , a supu jeo u Mediji“. Impresivno, ali ne baš ‘u treptaju oka’. Razlog i uzrok ovog usporenog putovanja doduše je možda objektivan  – legenda kaže da je  tepih kralja Solomona bio šezdeset milja širok ,i šezdeset milja dug.

Pričama o letećim tepisima prethodile su  arapske narodne priče iz 16. veka, koje je zapisao Ben Šerira. Prema njegovim rečima muslimanski vladari su na leteće tepihe gledali kao na đavolju rabotu. Koristili su ih samo lopovi i drugi otpadnici od društva. Šerira je svoj dnevnik zapisa koncipirao tako da celoj problematici pristupa kao da piše o nečemu realnom, a ne fiktivnom. On navodi ozbiljne razloge zašto ova leteća transportna sredstva nisu korišćena . Prvi razlog je filozofske prirode – da je čoveku potrebno da leti, bog bi mu to već omogućio. Drugi razlog je bio ekonomske prirode, jer je za imućnije građane bilo neophodno da kao sredstva transporta zadrže svoje kamile i konje.

I, na kraju, malo realnosti

Vaš persijski tepih možda neće leteti, ali gledajući lep i složen dizajn koji je u njega utkan, poleteće bar vaša duša. Osećaćete potrebu da ga čuvate i vrlo pažljivo birate kome ćete poveriti održavanje i čišćenje. Možda ste voljni da ga stavite na pod sobe koju u stvari koristite na svakodnevnom nivou, ali upozorite svoje goste da skidaju cipele pre negoli zakorače na njega.

Izvor: Svet tepiha