Mudrosti

 

 

 

glupost prezivi, mozemo reci da je preglupa i da umre.

Ako hoces da se obogatis idi medju siromahe?!

Ako ja odem, ko ce ostati; a ako ja ostanem, ko ce otici?

Ako jedna zelja nije zadovoljena to je dovoljan razlog da dusa tuguje.

Ako kazes neku tajnu svom prijatelju, vodi racuna da i on ima svog prijatelja.

Ako me i ne volis, nije vazno, ja ionako mogu voleti za dvoje.

Ako ne znas udarati, ne pokazuj zube.

Ako neka zena kupuje kosulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla onda je udata. Ako pri tome peva, onda je i prvo i drugo.

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar covek.

Ako neko voli jedan cvet koji postoji samo na jednoj medju milionima zvezda, to je dovoljno da bude sretan kad ih posmatra.

Ako novac doista ne donosi srecu, onda ga vratite.

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzu odmah mislis na zahvalnost, onda nisi darovao, vec prodao.

Ako se bojis usamljenosti, ne zeni se.

Ako se svi konopci pokidaju, covek vise nece moci ni da se obesi.

Ako si covek – vodi ljubav, ako si cvet – budi mimoza.

Ako si poslao devet glupaka da ti nesto kupe, ti si postao deseti.

Ako sekira ne sece; naostriti se moze, ali ako te zena nece, nista ti ne pomaze.

Ako ste ucutkali nekoga niste ga i preobratili.

Ako su sve druge nagrade razgrabljene – uzmi prvu.

Ako ti je slaba pamet, moras imati zdrava ledja.

Ako ti je zena dobra, druga ti ne treba.

Ako vasom glavom cesto prolaze pametne misli, to znaci da se tamo i ne zadrzavaju.

Ako zelite uspeti u drustvu, ubite svoju savest.

Ako zena nadje ljubavnika, onda su tu moguca dva razloga; ili je sita svog muza ili nije.

Arhitekti svoje greske pokrivaju mramorom, doktori zemljom, a zene dekolteom.

Bavim se tudjim stvarima posto nemam svojih.

Bez zene nema srece ni nesrece.

Bila i povoljna izdaja, izdajnik je gnusan.

Bio je toliko ruzan da je postajao lepsi kad se nakreveljio.

Biti il’ ne biti? Jos pitanja?

Biti u zabludi je ljudski, zato su zivotinje retko kad ili nikad u zabludi.

Biti velik, znaci biti neshvacen.

Biti zarobljenik, to nije pitanje; radi se samo o tome, da se covek nikad ne preda.

Blago onome ko je u mladosti bio mlad.

Bogat skrtac stedi sebi za sahranu.

Bogu se obracamo kad zelimo postici nesto nemoguce. Za nesto moguce dovoljni su nam i ljudi.

Bolje je biti dobro obesen nego lose ozenjen.

Bolje je nauciti nepotrebno, nego nista.

Boriti se za mir znaci kao jebati se za nevinost!

Bracna veza nije zakonito izvinjenje protiv ljubavi.

Brak iz racuna je zajednica ljudi koji nikada ne mogu racunati jedno na drugo.

Brak je nalik na pecurku, da li je dobra ili otrovna primetis tek kad je kasno.

Brak pojednostavnjuje zivot, a komplikuje sadasnjicu.

Budalu ne treba traziti, sama se javi.

Buducnost je divna, ali je danasnjica sasvim ruzna.

Cackanje nosa je za neke jedini nacin da udju u sebe.

Cak i mrtvacki pokrov nije ukrasen na strani okrenutoj umrlom.

Cak i u najvecoj pustosi naci ce se prijatelj koji ce vec reci neprijatne stvari.

Cast se ne moze oduzeti, ona se moze samo izgubiti.

Cekas, cekas, pa docekas jos nesto gore.

Cestitog coveka postuju cak i oni koji to nisu.

Ceni reci. Svaka od njih moze biti tvoja posljednja.

Cini se da ce pisci uskoro biti kvalifikovani kao automobili – po godini proizvodnje.

Citajuci nadgrobne spomenike, shvatamo da treba umreti ako zelimo da se o nama dobro govori.

Citanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni.

Citav sam zivot bio sebicno bice u praksi premda nikad u principu.

Citava tajna da produzujemo zivot sastoji se u tome da ga ne skracujemo.

Cenim onoga ko zivi da bi ucio. Nice

Covek ima mnogo manje no sto veruje da ima i moze mnogo manje no sto veruje da moze.

Covek ima samo ono sto daje.

Covek je jedina greska prirode.

Covek je rodjen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne cini, mora propasti.

Covek koji je genije, a to ne zna, verovatno i nije.

Covek koji ne menja svoje stavove nije ljudsko bice nego – spomenik.

Covek koji ne pravi greske obicno ne radi nista.

Covek koji se raduje naci ce u muzici radost, a tuzan tugu.

Covek putuje po svetu da bi nasao sto treba i vraca se kuci da to nadje.

Covek samo kad filozofira ne laze, jer kad filozofira on izmislja.

Covek se probija dok je mlad. Kasnije pazi da se mladi ne probijaju.

Covek se radja bez zuba, kose, iluzije; tako isto i umire.

Covek uvek treba biti zaljubljen, to je razlog zbog kojega se ne sme zeniti.

Coveka dusa uvek vise boli nego kosti.

Coveka primaju u drustvo prema odeci koju nosi, a ispracaju ga prema duhu koji je pokazao.

Covekomrsci su posteni; zato i jesu covekomrsci.

Covekov zivot se moze podeliti u tri razdoblja: „Moj tata je jaci od tvog tate“, „Ali tata, ne shvacas ti to“, „Moj tata je uvek govorio…“.

Cudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i jos cudnije: kako cesto nam bas to malo nedostaje!

Cudno je to kako nula, stavljena na kraju, povecava vrednost.

Cudno je to: na putovanjima vidjam decu koja me podsecaju na moje malisane i vidjam lepe zene zbog kojih zaboravljam na svoju zenu.

Cuvaj me Boze, prijatelja, jer se neprijatelja cuvam sam.

Cuvaj se besa strpljiva coveka.

Cuvajte drvece – na njima su ziveli nasi preci.

Da bi se sacuvala knjiga, potrebne su korice. Isto vazi i za zene. Muzevi ukoricavaju svoje zene u krzno.

Da biste birali izmedju dva zla, morate isprobati oba.

Da je Juda dosao na ideju da sa svojih trideset srebrnjaka priredi apostolima dobru veceru, danas bi bio na mnogo boljem glasu.

Da je Kleopatrin nos bio kraci, sasvim bi drukcije bilo lice sveta.

Da li je napredak kad ljudozder uzme vilicu?

Da li su i medju rodjacima moguci dobrosusedski odnosi?

Daj vise odmora jeziku nego rukama.

Danas sam pacifista, i to miroljubivi… Sta cete, covek se radja kao palikuca, a umire kao vatrogasac.

Dani godinama postaju sve tezi, a moj pogled sve tuzniji.

Diplomata je covek koji cetiri puta razmisli pre nego nista ne kaze.

Deca su za sve ljude njihov zivot.

Šta tvoja tuga čini dok ti spavaš? Budna je i čeka. A kad izgubi strpljenje, ona te budi ( Ivo Andrić )
Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje ( Ivo Andrić )
Sloboda je nezavisnost, sreća je nezavisnost od hiljadu sitnih sitnica ( Isidora Sekulić )
Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može ( Jovan Dučić )
Hrabrog sreća hoće. ( Srpska poslovica )
Zlo je ko ne zna a učiti se ne da ( Srpska poslovica )
Ko ne misli o dobru, taj misli o zlu ( Srpska poslovica )
Bolje je ne obećati nego reč ne odrčati ( Srpska poslovica )
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom ( Srpska poslovica )
Bez glave nevalja ni ekser, a kamoli čovek ( Srpska poslovica )
Bolje je ponešto sakriti, nego rđavo prikazati ( Srpska poslovica )
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka ( Srpska poslovica )
Moraš sam da porasteš bez obzira koliki ti je otac visok ( Irska poslovica )
Mudar je otac koji poznaje svoje dete (Vilijam Šekspir)
Najveće uživanju u životu je da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite (Valter Bagehot)
Deca su za sve ljude njihov život. ( Euripid )
Najveći čovek uvek ostaje dete. ( Gete )
Čestitog čoveka poštuju čak i oni koji to nisu.
Čoveka nisi preobrazio time što si ga ućutkao (Mark Tven)
Želja i ljubav to su krila za velika dela (Johan Volfgang Gete)
Pobrinite se da dobijete ono što zaista želite jer će vas prisiliti da volite ono što vam se daje (Džordž Bernard So)
Oni koji potiskuju svoju želju čine zato što je njihova želja dovoljno slaba da može da bude potisnuta (Vilijem Blejk)
Nikada se ne javlja želja koju ne možemo da ispunimo (Ricard Bax)
Čovek je od glave do pete stvoren od svojih želja (Indijska mudrost)
Humanost se sastoji u tome da nikada neki čovek ne bude žrtvovan za cilj (Albert Švajcer)
O, poznajem vas, poznajem vas i znam: isto će zadesiti svakog koji zaspi. Za mene nema iluzija jer već me jednom prevariše i spoznadoh da je život san. (Pedro Kalderon de la Barka)
Od cilja vodi hiljadu puteva, do cilja samo jedan (Mišel de Montenj)
Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečasna sredstva (Albert Ajnštajn)
Onaj koga su odneli do cilja ne sme verovati da ga je dostigao (Marija fon Ebner-Esenbah)
Sa ljudima koji streme drugčijim ciljevima ne mogu se praviti zajednički planovi (Konfucije)
Najkorisniji su saveti kojih se najlakše pridržavamo (Lik Vovenarg)
U samoći se može steći sve osim karaktera (Stendal)
Samoća boli, ali ne toliko kao lažna druželjubivost (Teodor Fontane)
Strah tera čak i starce da trče (Nemačka izreka)
Svi se mi plašimo. Razlika je u pitanju: od čega? (Frank Tis)
Lična sreća nije moguća izvan društva, kao što život biljke nije moguć ako je istrgnuta iz zemlje i bačena na besplodni pesak (Tolstoj)
Naši najveći neprijatelji nisu neznalice i prostaci, već obrazovani ljudi ali prodane duše (Grejem Grin)
Nikada nije razborito dovesti neprijatelja na ivicu očajanja (Nikolo Makijaveli)
Bivši prijatelj gori je nego neprijatelj (Ruska narodna izreka)
Jedina nagrada za vrlinu je vrlina, jedini način da imate prijatelja jeste da budete prijatelj (Ralf Valdo Emerson)
Naš svet je pozorišna zavesa iza koje se skrivaju najdublje tajne (Rajner Marija Rilke)
Za razumna pitanja nema tajni. Za nerazumna pitanja sve je tajna (Lav Tolstoj)
Onaj ko se izlane da čuva neku tajnu već je jednu polovinu obelodanio, a ni druga neće još dugo čuvati (Žan Pol)
Slab je onaj koji je izgubio veru u sebe. (S. Ček)
Kada svi urade onoliko koliko su sposobni, narod sigurno neće propasti.
Prijatelj je čovek koji o tebi zna sve, ali te uprkost tome boli (Elbert Habard).
Kada bi batine nekoga naučile pameti; najpametniji bi bili bikovi.
Kad je ljudima dosadno, dosadno im je ponajviše zbog toga što su dosadni sebi samima.(Hoffer Eric)
Nemoj se smejati snovima drugih ljudi.
Svaki čovek je dete svojih postupaka.(Miguel de Cervantes)
Bolje je naučiti nepotrebno, nego ništa.
Ko se ne protegne prema pokrivaču tome ozebu noge. (Gete)
Naše ja nije nepromenljivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti, izvesne osobine odbacivati, druge stvarati. (M. Barres)
Sve naše umovanje svodi se na to da popuštamo osećanjima.( Blaise Pascal)
Čovečanstvo počinje da stvara optimiste tek kad prestane da stvara srećne ljude (Gilbert Kit Cesterton)
Nema žalosnijeg prizora od nekoga mladog pesimiste – ako izuzmemo nekog starog optimistu (Mark Tven)
Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti. (Bertrand Rusell)
Genije je jedan posto nadahnuća i devedesetdevet posto znoja.
Najvažnija stvar za ceo život je izbor zanimanja, a najčešće je to plod slučajnosti. (Blaise Pascal)
Cenim onoga ko živi da bi učio. ( Niče )
Glad očiju nema. (Narodna poslovica)
Podeli tvoje znanje, tako da možeš drugima pomoći da napreduju.
Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju.
Ko je i sam nepoverljiv, taj ne zaslužuje poverenje! (Gete)
Ni u što se tako čvrsto ne veruje kao u ono što se najmanje zna. (Monteskje)
Bogataš u tuči nastoji sačuvati lice, a siromah kaput. (Ruska poslovica)
Samo mali duhovi razlikuju tuđe i svoje. Velikodušan čovek vidi čitav svet kao svoju porodicu.
Ljudi su dorasli da se obračunaju sa drugim ljudima, ali ne s problemima… (Tin Ujević)
Reč sutra izmišljena je za neodlučne ljude i za decu.( Turgenjev)
Kad postaneš svestan svoje greške, priznaj je i uči iz nje za svoju budućnost.
Život kakav bio da bio, bolji je od mašte, kao što je zdravlje bolje od bolesti. ( Turgenjev)
Dobro po naredbi – nije dobro. ( Turgenjev)
Nesrećan čovek i kad padne na perje, razbije glavu.
Beskorisno je čoveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda. ( Turgenjev)
Loše metode čine da i dobre knjige i dobri učitelji postaju beskorisni.( Tommaseo Niccolo)
Ne verujte rečima, ni svojima ni tuđim; verujte samo delima i svojima i tuđima.( Tolstoj )
„Upoznaj samoga sebe“ – divan je i koristan savet; šteta je samo što se stari nisu setili da nam pokažu kako da se okoristimo tim savetom. (Anton Pavlovič)
Pokoravamo se zakonima da bi bili slobodni. (Ciceron)
Dobar čovek može se postideti čak i pred psom. (Anton Pavlovič)
Stvari se ne menjaju; mi se menjamo. (Thoreau Henry David)
Nikad se nemoj zamoriti u davanju domovini. (Euripid)
Kada gubiš, nemoj izgubiti pouku koju možeš iz toga izvući.
Nesta blaga, nesta prijatelja. (Narodna poslovica)
Nikad nije kasno napustiti predrasude. (Thoreau Henry David)
Duhovitost je drskost koja je stekla obrazovanje. (Aristotel)
Znati da znamo što znamo i da ne znamo što ne znamo pravo je znanje. (Thoreau Henry David)
Samo je majka ona koja daje božanski značaj ženi. (Tarchetti Iginio)
Sumnjičenje nije odlika uzvišenih duša, nego ograničenih i oholih umova. (Tarchetti Iginio)
Nemoguće je da se sve dokazuje. (Aristotel)
Potrudite se da dobijete ono što volite, jer će vas inače prisiliti da volite ono što dobijete. (Bernard)
Znamo šta jesmo ali ne znamo šta možemo biti. (William Shakespeare)
Mnogo je bolje plakati od radosti nego se radovati tuđem plaču. (William Shakespeare)
Niko nije slučajno dobar; vrlinu treba naučiti. (Seneka)
Svaki napredak civilizacije bio je u početku žigosan kao neprirodan. (Bertrand Russell)
Ponekad jedan posto ludosti nadjača devedeset devet razuma.
Čovjek koji ne pravi greške obično ne radi ništa.
Pobeda nad strahom je početak mudrosti. (Bertrand Russell)
Pristojnost, katkad, zahteva laž.
Prijatelj svih nije ničiji prijatelj. (Sopenhauer)
Nemoj dozvoliti da zbog malog nesporazuma izgubiš veliko prijateljstvo.
Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu. (Jacques )
Ruža bi isto tako mirisala da je i drukčijim imenom zovemo.
Čuvaj se besa strpljiva čovjeka. (Narodna izreka)
Samo je jedan delić svemira koji sigurno možete popraviti, a to ste vi sami.
Mnogi greše iz straha da ne pogreše.
Ako razum čini čoveka, osećaj ga vodi. (Jacques )
Ko najsporije obećava, uvek najvernije ispunjava svoje obećanje. (Jacques )
Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube (Rivaroli)
Čitanje je najbolje učenje. ( Puškin)
Podnosimo pogreške svojih prijatelja, pa zašto onda ne bismo podnosili i pogreške vlastite dece. (Plutarh)
Uopšte je potrebno da decu čuvamo od društva loših ljudi jer uvek nešto od njihove zloće ostane u dečijem srcu. (Plutarh)
Kada je čovek zaljubljen u neku ideju, vrlo ga je teško uveriti u njezinu neosnovanost. (Dmitrij Ivanović)
Znanje, samo znanje čini čoveka slobodnim i velikim. (Dmitrij Ivanović)
Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje. (Pascal Blaise)
Znanje ima granica, dok neznanje ih nema.(Branislav Nušić)
Ne veruj onima koji mnogo govore o svojoj pravednosti. (Nietzsche Friedrich)
Naše mane su naš najbolji učitelj. (Nietzsche Friedrich)
Oni koji žele nešto da nauče nikada nisu besposleni. (Secondat )
Varljiv je ugled koji nasleđujemo od roditelja i dedova, on brzo nestaje ako ga ne prati vlastita vrlina. ( Niccolo)
Poznavati druge je mudrost; poznavati samoga sebe vrhunska je mudrost.( Lao Ce)
Znati da znaš ono što znaš, i da ne znaš ono što ne znaš – eto ti najvećeg znanja. ( Lao Ce)
Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje – ono je najplemenitije; odgoj – on je najlakši; i iskustvo – ono je najneugodnije. (Konfucius)
Činjenice ili ono što ljudi veruju da su činjenice, divne su…
Budimo zahvalni budalama. Da ih nije bilo, mi ostali ne bismo uspeli. (Twain Mark)
Neshvaćeni ostaju samo oni ljudi koji ili sami ne znaju šta hoće, ili nisu vredni da budu shvaćeni. (Ivan Sergejivić)
Čovek koji nije patio, ne zna ni opraštati. (Tommaseo Niccolo)
Najbolji znak istine je jednostavnost i jasnoća, laž je uvek zamršena, nakinđurena i rečita. (Tolstoj)
Stvari se ne menjaju; mi se menjamo. (Thoreau Henry David)
Velike su stvari uvek krajnosti; jake duše ili obožavaju ili mrze. (Tarchetti Iginio)
Čovek je od oružja učinio svog boga. I kad oružje pobedi, čovek će ostati poražen. (Tagore Rabindranath)
Satira je vrsta stakla u kojem posmatrači ponajčešće opaze svačije lice samo ne svoje. (Swift Jonathan)
Opasno je da budete iskreni ako niste i glupi. (Shaw George Bernard )
I đavo može citirati Sveto pismo za svoje potrebe. (William Shakespeare)
Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te neko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Kako onda misliš da živiš? (Meša Selimović)
Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovek sam sebi. (Meša Selimović)
Nikad čovek ne sme misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. (Meša Selimović)
Nije važno što ne činimo dobro, važno je da ne činimo zlo. (Meša Selimović)
Sve naše nevolje dolaze odatle što ne možemo biti sami. (Schopenhauer Artur )
Ljudi pametni i energični bore se do kraja, a ljudi glupi i beskorisni pokoravaju se bez ikakve borbe svim sitnim slučajnostima svog besmislenog postojanja. (Pisarev Dmitrij Ivanović)
Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja. (Pascal Blaise)
Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani. (Nietzsche Friedrich)
Mi smo uvek bespomoćni kad smo u pravu.
Od uzvišenog do smešnog samo je jedan korak. (Napoleon Bonaparte)
Koliko više vodimo računa o vremenu, toliko više očajavamo što ga nemamo dovoljno, ali koliko ga više nerazumno trošimo, toliko se čini da ga imamo napretek. (Leopardi Giacomo)
Beskorisno je pobijati tuđe mišljenje; ponekad čovek uspe da pobedi nekoga u diskusiji, ali da ga uveri – nikada. Mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru. ( Dumas)
Ako si se uputio prema cilju i putem počeo da zastajkuješ i da kamenjem gađaš svakoga psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj. (Dostojevski)
Mržnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist pasivno; ne smemo se zato čuditi što zavist tako brzo prelazi u mržnju. (Goethe)
Kad čovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se čini kao jedan minut. Ali neka sedi jedan minut na vrućoj peći – to je duže od jednog sata. To je relativnost. (Albert Einstein)
Ako kažeš neku tajnu svom prijatelju, vodi računa da i on ima svog prijatelja.
Čovek ima samo ono sto daje.
Mnogo je ljudi, ali čovek je redak (Kineska poslovica)
Nisu vremena loša. nego čovek (Džon Bomon)
Bilo bi dobro kad bi mladost znala što može, a starost mogla sve što zna (Burmanska poslovica)
Mladost je čista već zato što je – mladost (Dostojevski)
Mladi ne znaju šta je starost, a stari zaboravljaju šta je bila mladost (Irska poslovica)
Isina postoji; izmišlja se samo laž (Duhamel)
Nemoj da očajavaš, ako pravda plače; zlo i kad pobedi, nikad nije jače (Nenadović)
Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire (Latinska poslovica)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *