Miki Maus u stripu ili kako smo se obrazovali kroz „Mikijev Zabavnik“

Poznavaoci savremene porodice i stručnjaci iz oblasti predškolskog i školskog obrazovanja i vaspitanja svesni su značaja porodice za pravilan razvoj ličnosti deteta. Svi učestvuju u važnom procesu odrastanja, ne samo roditelji, već i bake, deke, stričevi, strine, ujaci, neizbežne tetke…

Da li ste i vi imali tetku ili starijeg brata koji su vam otkrivali tajne izvore saznanja?

Da li ste zbog njih zavoleli vez, šivenje, umetničko plivanje, pozorište?

Da nije bilo ujaka nikad ne biste krenuli na časove atletike, čitali Rip Kirbija ili Mandraka. U tom kolopletu i vrtlogu uspomena, sećate li se ko vam je preporučio i dao u ruke prvi „Mikijev Zabavnik„?

Bilo bi odlično kada bi današnje igraonice za decu u Beogradu u svojim ormarima za igračke imale obaveznu dečju biblioteku.

Da li će se to desiti ili ne, ostaje nam da se nadamo, a do tada setimo se kultnih junaka uz koje smo odrastali, a koje su danas potisnuli „Moćni rendžeri„, „Kontrolne šape„, „Šimer i Šajn“ i naravno „Elza i Ana„.

A najpre, strip za najmlađe, malo istorije

Dok je u Americi sam početak XX veka obeležio buran razvoj stripa, u Evropi je taj talas stigao uz prilično zakašnjenje pa su sadržaji prvih stripova u Jugoslaviji uglavnom bili konzervativni, stilizovani, sa malo teksta, više karikature, često pisani u stihu, rimovanih strofa namenjeni najmlađoj publici.

Razvoj stripa u Srbiji je vezan za periodičnu literaturu – novine i časopise.

Strip je bio sastavni deo listova dnevnih, nedeljnih, mesečnih. Prvi strip prilozi objavljivani su na stranicama nekoliko novina poput „Zorice“ i „Zraka“ i u njima ponekad „slike za opisivanje“ ispod kojih su mlađi čitaoci sami dopisivali tekst i slali ga redakcijama listova.

Prvi pravi dodatak za najmlađe uvela je „Politika“ 16. januara 1930, izlazio je četvrtkom, a pokretači dečje strane bili su novinari i književnici Živko Milićević, Brana Cvetković, Živojin Vukadinović. Prilog za decu bio je veseo, tu su bile stripovane pesme, stripovane biografije Dositeja Obradovića, Karađorđa, Masarika.

Slične dodatke kasnije su štampali „Vreme“ i „Pravda“ sa ilustrovanim šalama edukativnog sadržaja.

Ukratko, od pojave prvog i najznačajnijeg lista za decu u XX veku – „Nevena“ te davne 1880. pa sve do početka Prvog svetskog rata izlazilo je pedesetak dečjih listova u tadašnjoj Jugoslaviji: „Mala Srbadija„, „Srpče„, „Dečji list„, „Dečije novine“ i drugi.

Uglavnom su izlazili za vreme školske godine i bili prepuni ilustracija. Tadašnji grafičari, slikari i karikaturisti bili su angažovani na crtanju stripskih priloga na jednoj strani („Šarov posle rata„, „Profesor u Africi„, „Tit i Tat“…)

Diznijev Miki Maus

I tako jednog dana…eto nama Miki Mausa Volta Diznija! Prvi put se Miki pojavio u Americi 1929. u kratkom, nemom animiranom filmu „Plane Crazy„.

Diznijeva posveta

Kasnije te godine, Dizni studio je napravio i prvi zvučni crtać „Steamboat Willie“ koji je doživeo neviđeni uspeh pa su autori odmah za njim napravili i „The Gallopin’ Gaucho“ i „Тhe Barn Dance“.

U strip je Miki uskočio zahvaljujući crtaču Floydu Gottfredsonu koji ga je crtao narednih 45 godina. Za zasluge u domenu stripske umetnosti ovom umetniku je posthumno dodeljena nagrada Disney Legends 2003. godine, a 2006. je ušao u svet stripskih legendi – uvršćen je u Comic Book Hall of Fame (pandan Oskaru u filmskom svetu).

Ako govorimo o Diznijevom Mikiju u bivšoj Jugoslaviji, prvi put se Miki Maus pojavio u dečjem listu „Veseli četvrtak“ u pričama pod nazivom „Doživljaji Mike Miša„.

U isto vreme u bioskopu „Koloseum“ prikazivali su se i kratki filmovi sa avanturama Miki Mausa pa je ovaj slavni miš za kratko vreme postao veoma popularan lik.

Godinama kasnije i u drugim novinama izlazili su kaiševi i table sa Miki Mausom.

„Mika Miš“

 Srpski pandan Miki Mausu u javnosti se pojavio 21. marta 1936. Zdravko Zupan, teoretičar i odličan poznavala stripa kaže da je on „samosvojni srpski strip koji je pokrenuo Aleksandar J. Ivković.

U početku zamišljen kao list za decu (u „Miki Mišu“ bilo je pesmica, ukrštenica, humora za decu, stripovanih Dositejevih basni) za kratko vreme – od 14. broja postao je strip za odrasle u kom su glavni junaci Tarzan, Mandrak, Princ Valijant, Brik Bradford, Flaš Gordon.

Mika Miš

Mika Miš

Izašlo je 505. brojeva Mike Miša, poslednji je štampan u okupiranom Beogradu 1941. Vasa Pavković u eseju  „Naš slatki strip“ piše da se krajem 1990. u izdanju „Dečjih novina“ pojavio „reprint prvih 25 brojeva Mike Miša u originalnom izgledu, sa planom da se reprintuje svih 505, ali do toga nikad nije došlo„.

Ugled ovog stripa i rad Ivkovića uticali su na plejadu strip autora, spomenimo umetnike-crtače poput: Nikole Navojeva, Đorđa Lobačeva, Konstantina Kuznjecova, Sergeja Solovjeva.

Mala digresija: u međuratnom periodu u Kraljevinu SHS, nakon Oktobarske revolucije, došlo je mnogo ruskih emigranata, izbeglica koji su svojim radom uticali na društvene tokove (prvenstveno na umetnost i nauku) i praktično formirali beogradski balet i operu, dali ogroman doprinos u arhitekturi, a eto u stripu su napravili pravu revoluciju.

Miki u „Dečjim novinama“

 Miki je na stranice „Dečjih novina“ dospeo 27. oktobra 1966. Volt Dizni je redakciji poslao pozdravno opismo sa autogramom i poželo puno uspeha u daljem radu.

Ovo pismo objavljeno je u prvom broju Mikija (sa potpisanom fotografijom). Miki je inače imao stalnu čitalačku publiku u svim zemljama Istočne Evrope, a kod nas je, bez prekida, izlazio sve do septembra 1974. u tablama, manjim formatima i kao godišnjak. Poslednji, 414. broj ovog starog Mikija izašao je 1974.

Uporedo sa Mikijem pojavio se i „Mikijev almanah„već naredne godine i sa drugim stripskim izdanjim poput „Nikad robom“, „Biblioteka Lale“ i „Zenit“, „Dečje novine“ postaju najveći izdavači stripa u Jugoslaviji. Nisu tu bili samo stripovi, u knjižarama je bilo i svezaka, razglednica, preslikača za majice, postera, omota za knjige i sveske…

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina stripovnim izdanjima bave se skoro svi veliki izdavači: „Kekec„, „Večernje novosti“ (Klasici u stripu), „Izdavački zavod Jugoslavija“ (Tarzan, Slonče Ćira, Stanlio i Olio), „Politika“ izdaje nekoliko svezaka Denisa, BIGZ Kremenkov zabavnik , „Jež“ izdaje Tom Beri i naravno novosadski „Dnevnik“ tokom 1968. pokreće fenomenalnu Zlatnu seriju i Lunov magnus strip.

Eto u kakvom društvu je rastao Miki sve dok nije porastao do „Mikijevog Zabavnika“

 

„Mikijev Zabavnik“ je izlazio u izdanju „Politikinog Zabavnika“. Cena mu je bila 4 dinara.

Iz uvoda u prvom broju saznajemo da će izlaziti „jednom sedmično i donosiće najboje Diznijeve stripove.

Pored epizoda koje se danas stvaraju u studiju Volta Diznija u Americi, kao i u Francuskoj i Italiji, Redakcija će u svakom broju objavljivati najčuvenije i najlepše Diznijeve stripove iz predratne Diznijeve proizvodnje. U ovom broju to su na primer pustolovine Mikija i Šiljinog ujaka Grdana.

Neki od njih nisu ranije objavljivani u Jugoslaviji, a nekih će se stariji čitaoci sigurno setiti ako redovno prate Mikijev Zabavnik, kao na primer nezaboravne Plutovone velike trke“.

Generacije su odrastale uz Plutona, Paju, Belku, Šilju, Hromog Dabu, Mikijeve sestriće, Mini, Horacija i čika Baju Patka.

Prvi broj „Mikijevog zabavnika“ izašao je 14. oktobra 1974. i izlazio je ponedeljkom. Od 1977. list ima izdanja i na latinici i na ćirilici, a od 1988-1991. izlazili su i specijalni brojevi.

Menjao je dizajn i logo dva puta – osamdesetih i devedestih godina. Na žalost, poslednji, 1271 broj izašao je 2001. godine.

Ukratko, to je bio list kome danas nema premca, koji su deca obožavala. Jednostavno ne postoji način na koji bismo danas generaciji rođenoj uz nove tehnologije mogli dočarati i opisati šta je nama značio „Mikijev zabavnik„.