Nemačka 1974

nemacka 1974
nemacka 1974

 

 

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. je deseto po redu svetsko prvenstvo. Održano je u zapadnoj Nemačkoj od 13. juna do 7. jula. Odluka o mestu održavanja prvenstva je donesena u julu 1966. na sednici FIFE. Na ovom prvenstvu se reprezentacije prvi put borile za osvajanje novog trofeja, pošto je prethodni trofej prešao u trajno vlasništvo Brazila, koji ga je tri puta osvajao. Trofej je osvojila Nemačka, koja je u finalu pobedila Holandiju sa 2:1. Ovo je Nemačkoj bila druga titula po redu, prvu je osvojila dvadeset godina ranije na svetskom prvenstvu 1954. godine.

ZANIMLJIVOSTI

Po prvi put na SP jedan igrač dobio je crveni karton, a to je bio Čileanac Karlos Kaizeli

 

nemacka 1974

Prva runda završnog turnira nije donela očekivani broj gledalaca. Jedan od razloga je bio i taj da se neke od reprezentacija iz okolnih zemalja nisu kvalifikovale, Francuska i Engleska, koje bi donele veliki broj navijača sa sobom, a drugi razlog je bio i neotvorenost granica zemalja iz istočne Evrope.

Format takmičenja je u odnosu na prethodna prvenstva donekle bio iznenjen. Na ovom završnom turniru je učestvovalo šesnaest timova koji su bili podeljeni u četiri grupe od po četiri tima svaka. Prva dva tima iz svake grupe su se kvalifikovala u drugi krug takmičenja koji je sadržavao u dve grupe od po četiri tima. Pobednici grupa su postali finalisti turnira a drugoplasirane ekipe iz obe grupe su igrale za treće mesto.

Po prvi put na svetskim prvenstvima jedan igrač je dobio crveni karton, to je bio Karlos Kazeli, igrač reprezentacije Čilea, koji je bio isključen na utakmici protiv zapadne Nemačke. Crveni karton je zvanično uveden na prethodnom svetskom prvenstvu 1970. u Meksiku, ali tada niko nije bio isključen iz igre.


U prvoj grupi su bile reprezentacije zapadne Nemačke, istočne Nemačke, Čilea i Australije. Najneuzvesnija utakmica je bila ona između dve Nemačke. Susret je odigran pod velikim političkim i sportskim pritiskom. Reprezentacija istočne Nemačke je pobedila golom Jirgena Šparvasera u drugom poluvremenu, ali su reprezentacije obe Nemačke se kvalifikovale za drugu rundu takmičenja.

Druga grupa je bila jedna od najujednačenijih na takmičenju. Učesnici daljnjeg takmičenja su odlučeni činjenicim da koja je reprezentacija od tri koje su važile za favorita grupe, Brazil, Jugoslavija i Škotska, dala više golova četvrtom članu grupe Zairu. Međusobni susreti tri reprezentacije su bili sve nerešeni rezultati a protiv Zaira, Jugoslavija je postigla devet golova (9:0), što je bio i rekord prvenstva, Brazil tri gola (3:0), a Škotska samo dva (2:0). Za daljnje takmičenje su se kvalifikovale reprezentacije Brazila i Jugoslavije, a Škotska, iako bez poraza, je ispala iz daljnjeg takmičenja.

Holandija, predvođena Johanom Krojfom je u trećoj grupi dominirala. Na ovom prvenstvu Holandija je demonstrirala punu snagu takozvanog Totalnog fudbala, gde je svaki igrač mogao da igra bilo koju poziciju u zavisnosti od situacije na terenu. U kombinaciji sa uspešnim ofsajd zamkama, kada je čitav odbrambeni red šprintao ka sredini terena, ovaj način igre je doneo uspehe, takođe Holanđanima, klubu Ajaksu. U tadašnjoj Jugoslaviji ovaj stil igre je najviše preuzeo Hajduk iz Splita. Holanđani su u grupi pobedili Urugvaj i Bugarsku a igrali nerešeno sa Švedskom. Iz ove grupe za drugu rundu takmičenja su se kvalifikovale reprezentacije Holandije i Švedske zahvaljujući pobedom nad Urugvajem od 3:0.

 

U četvrtoj grupi dominantna je bila Poljska. Redom je pobeđivala sve svoje protivnike Argentinu (3:2), Haiti (7:0) i Italiju (2:1). Haiti iako je ispao odmah u prvoj rundi, ipak je ostavio traga na ovom prvenstvu. Na svojoj prvoj utakmici protiv Italije, Haiti je povelo golom Emanuela Sanona i time srušio rekord italijanskog golmana Dina Zofa, koji nije primio gol tokom prethodnih 1.142 minuta branjenja u dresu reprezentacije Italije. Ipak je Italija na kraju slavila pobedu od 3:1. Za daljnje takmičenje su se kvalifikovale reprezentacije Poljske i Urugvaja.

Drugi krug

Sticajem okolnosti obe grupe su imale utakmice polufinalnog karaktera. U grupi A sastali su se Holandija i Brazil, posle pobeda u prethodna dva meča i direktno odlučile pitanje finaliste. Dva gola Johana Krojfa protiv Argentine su pomogla da Holandija pobedi Argentinu sa 4:0, zatim je Holandija pobedila istočnu Nemačku sa 2:0 i na kraju golovima Neskensa i Krojfa su pobedili Brazil sa 2:0 i plasirali se u finale.

U grupi B takođe je odlučila utakmica imeđu zapadne Nemačke i Poljske, pobednik je išao u finale. U prethodnim mečevima obe reprezentacije su pobedile svoje protivnike Jugoslaviju i Švedsku, tako da gol Gerda Milera u drugom poluvremenu uveo reprezentaciju zapadne Nemačke u finale. Nemci su pobedili Poljsku sa 1:0.

Sa identičnim rezultatom 1:0, Poljska je u utakmici za treće mesto pobedila Brazil.

Finalna utakmica

U finalu svetskog prvenstva su se sastale fudbalske reprezentacije zapadne Nemačke, predvođena Francom Bekenbauerom, i fudbalska reprezentacija Holandije, predvođena jednim od najboljih igrača sveta Johanom Krojfom.

Odmah u prvoj minuti utakmice, Krojf je izveo solo prodor u sam šesnaesterac Nemačke reprezentacije, gde je bio srušen od strane Uli Henesa i sudija je dosudio penal. Holandija je taj penal iskoristila i golom Johana Neskensa povela sa 1:0, pre nego što su nemački igrači i dodirnuli loptu na toj utakmici.

Nemci su tada udarili totalni presing što im se isplatilo i u 26 minuti je dosuđen penal u njihovu korist. Ovaj penal je bio diskutabilan i bivši predsednik FIFE Žoao Avelanž je kasnije izjavio da su svetska prvenstva 1966 i 1974. nameštena i da su domaće reprezentacije morale da pobede. Bilo kako, Pol Brajtner je iskoristio penal i Nemci su izjednačili na 1:1. Ova dva penala su bili prvi penali dosuđeni na jednoj finalnoj utakmici svetskog prvenstva. Pred kraj poluvremena, u 43 minuti, Gerd Miler je postigao pogodak u svom poznatom stilu i Nemačka je povela sa 2:1, što se kasnije pokazalo da je i krajnji rezultat utakmice. Taj gol je bio ujedno i oproštajni reprezentativni gol Milera, pošto se on posle svetskog prvenstva oprostio od reprezentacije.

 

nemacka 1974

Drugo poluvreme je donelo uzbudljivu igru i šanse za gol na obe strane. Miler je čak i postigao gol, ali je on bio poništen zbog ofsajda. Evropski šampion iz 1972. je postao i svetski šampion 1974. godine. Ovo je bilo prvi put da evropski šampion postane i svetski.

 

Prvi strelac prvenstva je postao Poljak Gregorž Lato sa sedam golova. Sa golom u finalu Gerd Miler je prestigao po ukupnom broju golova (14), prethodnog nosioca ove titule Žista Fontena koji je do tada bio prvi sa 13 golova. Ipak se treba naglasiti da je Fonten sve svoje golove dao na jednom finalnom turniru, održanom 1958. godine u Švedskoj.

meč za treće mesto

Brazil – Poljska 0:1

finale

Holandija – Zapadna Nemačka 1:2

Lista strelaca:

7 golova

Grzegorz Lato (Poljska)

5 golova

Johan Neeskens (Holandija)
Andrzej Szarmach (Poljska)

4 gola

Gerd Müller (Nemačka)
Johnny Rep (Holandija)
Ralf Edström (Švedska)

3 gola

René Houseman (Argentina)
Rivelino (Brazil)
Paul Breitner (Nemačka)
Johan Cruijff (Holandija)
Kazimierz Deyna (Poljska)
Dušan Bajević (Jugoslavija)

ZANIMLJIVOSTI:

 

– po prvi put na SP jedan igrač je dobio crveni karton, a to je bio Čileanac Karlos Kaizeli

– Haiti je prekinuo seriju Dina Zofa koji nije primio gol 1.142 minuta

– po prvi put na SP, je dosuđen penal u finalu

– bivši predsednik FIFe Žoao Avelanš je izjavio da su SP 1966 i 1974 namještena i da su domaćini morali da pobede

– prvi put se desilo da je evropski prvak postao i svetski prvak

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *