Svetsko prvenstvo u fudbalu 1970. je deveto po redu svetsko prvenstvo. Održano je u Meksiku od 31. maja do 21. juna. Odluka o domaćinstvu prvenstva je doneta u oktobru 1964. na sednici FIFE. Titulu šampiona je osvojila reprezentacija Brazila, koja je u finalu pobedila Italiju sa rezultatom 4:1. Ovo je Brazilu bila treća titula svetskog prvaka.

Brazil predvođen Peleom, kome je ovo bilo četvrto svetsko prvenstvo, Karlos Albertom, Klodoaldom, Žersonom, Žairzinjom, Rivelinjom i Tostaom, se smatrao najboljim napadačkim timom svih vremena. Posle teških i grubih utakmica na prethodna dva prvenstva ovo prvenstvo je najavilo povratak lepršavog i napadačkog fudbala i smatra se jednim od najlepših u istoriji svetskih pevenstava.

ZANIMLJIVOSTI

Ovo je bilo prvo SP gde su bile uvedene zamene

Četvrtfinale

U četvrtfinalu je Italija protiv Meksika gubila sa 1:0 ali je uspela da se povrati i pobedi sa 4:1, sa autogolom Gustave Penje, dva gola Luiđi Rive i golom Đani Rivere. Peru nije imao sreće i pored izvanrednog napadačkog fudbala koji su prikazali u četvrtfinalu je naišao na moćni i raspoloženi Brazil i izgubili su sa 4:2.

Utakmica između Urugvaja i SSSRa je bila bez golova sve do pet minuta pre kraja produžetaka, kada je urugvajac Viktor Esparago postigao gol i uveo Urugvaj u polufinale.

Poslednja četvrtfinalna utakmica je bila rimeč finala prethodnog svetskg prvenstva. Sastale su se reprezentacije Engleske i Zapadne Nemačke. Engleska je bila oslabljena za golmana Gordona Benksa koji se razboleo i na gol je stao rezervni golman Piter Boneti. U početku je izgledalo da to i neće toliko uticati na konačan rezultat. Englezi su do ranog početka drugog poluvremena vodili sa 2:0, sve dok Bekenbauer u 68 minutu nije smanjio na 2:1. Stisnuti, Englezi su napravili taktičku izmenu i izveli jednog od svojih najboljih fudbalera Bobi Čarltona. Tada je nivo igre Engleza još više opao i posle nove greške engleskog golmana osam minuta pre kraja utakmice, nemci su golom Uve Zelera izjednačili na 2:2. U produžecima nemci su preko Gerd Milera obezbedili pobedu od 3:2 i plasman u polufinale.

Polufinale

U polufinalnim utakmicama su se sastali četiri reprezentacije koje su sve prethodno osvajale titule svetskog šampiona: Brazil protiv Urugvaj i Italija protiv Zapadne Nemačke.

U južnoameričkom polufinalu Brazil je eliminisao Urugvaj, iako je u devetnaestom minutu Urugvaj poveo sa 1:0. Ipak ovaj napadački tim Brazila je bio suviše jak za Urugvaj i Brazil je golovima Klodoalda, Žairzinja i Rivelinja obezbedio sebi mesto u finalu svetskog prvenstva.

Druga utakmica, Evropsko polufinale se smatra jednim od najboljih utakmica svetskih prvenstava, Utakmica stoleća, Game of the Century u svetu, Partita del Secolo u Italiji i Jahrhundertspiel u Nemačkoj. Italija je u osmom minutu povela golom Boninsega sa 1:0. Ostatak utakmice je bio presing nemaca na gol Albertozija. Pred sam sudijski zvižduk koji bi obeležio kraj utakmice i pobedu Italije, nemački centarhalf Karl Hajnc Šnelinger je postigao izjednačujući pogodak i odveo utakmicu u produžetke. U produžecima, u 94 minutu golom Gerd Milera nemci su poveli sa 2:1. Burgnič u 98 minutu izjednačuje na 2:2. U 104 minutu Riva dovodi italijane ponovo u vođstvo sa 3:2. Radost nije dugo trajala, u 110 minutu nemci golom Gerda Milera poravnavaju rezultat na 3:3. Minut kasnije Rivera postavlja konačan rezultat utakmice od 4:3 za Italiju i obezbeđuje mesto u finalu sa Brazilom.

FInale

U utakmici za treće mesto Nemci su golom Overata u 26 minuti pobedili Urugvaj 1:0 i osvojili treće mesto.

U finalnoj utakmici gde su se sastale reprezentacije Brazila i Italije, Brazil je već u osamnaestoj minuti došao u vođstvo golom Pelea na dodavanje Rivelinja. Boninsenja je izjednačio u 37 minutuposle greške brazilske odbrane. To je otprilike bilo sve što je Italija pokazala, posle ovog gola na terenu je postojao samo jedan tim, Brazil.

U 66 minutu Žerson je svojim golom otvorio katanaćo i Brazil je poveo sa 2:1. Pet minuta kasnije Žerson je otpočeo akciju, dodavanjem lopte Peleu koji je glavom spustio loptu na noge Žairzinju, koji nezadrživim udarcem povećava vođstvo brazilaca na 3:1. Svoju izvanrednu igru Pele je krunisao akcijom iz koje je postignut četvrti gol za Brazil. Pele je primio loptu i odvukao skoro čitavu italijansku odbranu za sobom prema centru, u međuvremenu je primetio slobodnog Karlosa Alberta, dodao mu je loptu i ovome nije bilo teško da postavi konačan rezultat utakmice 4:1 za Brazil.Ovaj gol Krlosa Alberta se smatra jednim od najlepših golova u istoriji svetskih prvenstava.Pre postizavanja gola čak osam igrača Brazila je dotaklo i dodalo dalje loptu. Igrači koji su izgradili akciju da bi Karlos Alberto postigao gol su bili redom: Tostao, Brito, Klodoaldo, Pele, Žerson, pa opet Klodoaldo koji je predriblao četiri italijanska igrača na svojoj polovini pre nego što je dodao Rivelinju, koji je dugim pasom na krilo, dodao loptu Žairzinju. Žairzinjo je loptu produžio do šesnaesterca, gde je bio Pele koji je milimetarskom pasom pronašao Karlosa Alberta koji je uspeđno završio ovu dugu akciju prelepim golom. jedini igrači koji nisu u ovoj akciji dodirnuli loptu su bili Everaldo i Piaza.

Prva jedanaestorka brazilskog tima na ovoj utakmici su bili:

1. Feliks (golman)
2. Brito
3. Piaza
4. Karlos Alberto
5. Klodoaldo                            
6. Žairzinjo
7. Žerson
8. Tostao
9. Pele
10. Rivelinjo
11. 11. Everealdo

Brazil je ovo svetsko prvenstvo osvojio postigavši 19 golova, sedam igrača je učestvovalo u postitavanju ovih jedanaest golova a takođe i u postizavanju četvrtog gola Karlosa Alberta na finalnoj utakmici.

U kvalifikacijama Brazil je igrao kvalifikacione utakmice protiv Kolumbije, Venecuele i Paragvaja. U šest kvalifikacionih utakmica Brazil je ostvario šest pobeda, postigao 23 gola a primio samo 2. Na poslednjoj kvalifikacionoj utakmici protiv Paragvaja, na Marakani se okupilo 183.341 gledalaca.

U celokupnoj kampanji svetskog prvenstva, kvalifikacije i završnica u Meksiku, Brazil je odigrao 12 utakmica, ostvario 12 pobeda, postigao 42 gola i primio samo 8. Ovo je bila prva tripl kruna (tri-campeão) u istoriji svetskih šampionata.Sa ovom trećom titulom svetskog šampiona Brazil je dobio u trajno vlasništvo trofej Žila Rimea. Trener Brazila Mario Zagalo je prvi fudbaler koji je osvojio titulu svetskog šampiona kao igrač 1958., 1962. i kao trener 1970. a Pele je postao jedini igrač sa tripl krunom 1958., 1962., 1970. A Žairzinjo je jedini igrač koji je postigao golove na svakoj od utakmica (6), koju je igrao na ovom svetskom prvenstvu.

Italija – Meksiko 4:1
Urugvaj – Sovetski Savez 1:0
Brazil – Peru 4:2
Nemačka – Engleska 3:2, posle produžetaka

polufinale

Brazil – Urugvaj 3:1
Italija – Nemačka 4:3, posle produžetaka

meč za treće mesto

Nemačka – Urugvaj 1:0

finale

Brazil – Italija 4:1

ZANIMLJIVOSTI:

– Ovo je bilo prvo SP gdje su bile uvedene zamene

– ovo je bilo SP sa najlepšim fudbalom

– Brazil predvođen Peleom, Karlos Albertom, Klodadom, Žersonom, Žairzinjom, Rivelinjom i Tostaom je najbolji napadački tim svih vremena

– Maroko je bila jedina afrička reprezentacija koja je došla na SP pre II svjetskog rata

– ovo je bilo prvo SP koje se prenosilo preko TV u koloru

– neke utakmice su se igrale u podne kako bi Evropa mogla da prati te utakmice, a to je bilo nepovoljno za igrače zbog visokih temperatura koje vladaju u Meksiku

– u žrijebu nije bilo nosilaca grupe, već su organizatori uradili podjelu po geografskoj osnovi

– u polufinalu i četvrtfinalu ako bi nakon regularnog toka i produžetaka bilo neriješeno, sudija bi izvlačio ko ide dalje

– gol Karlosa Alberta za 4:1 protiv Italije se smatra jednim od najljepših golova SP

– ovo je bila treće titula Brazila i zbog toga su trofej Žila Rimea dobili u trajno vlasništvo

– Mario Zagalo je postao prvi igrač koji je osvojio SP kao igrač i kao trener

– Pele je postao prvi igrač koji je osvojio tri SP

– na ovom SP je zvanično bio uveden crveni karton, ali niko ga tada nije bio dobio

VIDEO: