Brazil 1950

brazil 1950

brazil 1950

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. je četvrto po redu svetsko prvenstvo. Održano je u Brazilu od 24. juna do 16. jula. Ova odluka je donesena u julu 1946. na sednici FIFE. Ovo je takođe bilo prvo svetsko prvenstvo koje je nazivano i Kup Žila Rimea, radi obeležavanja 25 to godišnjica Žila Rimea kao predsednika FIFAe. Prvenstvo je osvojeno od strane Urugvaja, koji je u odlučujućoj utakmici pobedio reprezentaciju Brazila sa 2:1. Ovo je takođe bilo jedino svetsko prvenstvo koje nije imalo finalnu utakmicu već je pobednika odlučivalo pobeda u finalnoj grupi od četiri tima u kojoj su bile Urugvaja, Brazila, Švedske i Španije.

ZANIMLJIVOSTI


Nakon poraza Engleza od Španaca i Amerikanaca sa po 1:0 kao i njihove eliminacije, većina stanovnika Engleske je verovala da se radi o štamparskoj grešci




Zbog Drugog svetskog rata, svetska prvenstva nisu se održavala od Prvenstva u Francuskoj 1938. godine. Prvenstva predviđena za 1942. i 1946. godinu su bila otkazana. FIFA je odmah po završetku rata pokrenula inicijativu da se svetska prvenstva ponovo pokrenu. Pošto je Evropa bila pod ruševinama, FIFA je imala problema u nalaženju države zainteresovane za domaćinstvo svetskog prvenstva, prvenstveno zbog nemogućnosti da se novac troši na sportska takmičenja, kao i mišljenja većine vlada da održavanje sportske manifestacije neposredno nakon rata nije primerno. Iako je FIFA planirala održati ovo prvenstvo 1949. godine, Brazil je u svojoj kandidaturi 1946. godine predložio da se takmičenje održi 1950. godine. Uz Brazil, jedini konkurent bila je Nemačka, koja je ujedno bila konkurent Brazilu i za nikada održano SP 1942. godine. Zbog toga što su se prethodna dva prvenstva održala na evropskom tlu, FIFA je bez dužeg razmišljanja ponovo odlučila da da priliku Južnoj Americi nakon što je Brazil odlučio biti domaćin.

Prvobitno ideja bila je da se takmičenje održi sa šesnaest ekipe podeljene u četiri grupe, a da pobednici grupa idu u završnu grupu čiji bi pobednik bio ujedno i svetski prvak. Zbog otkaza nekih reprezentacija, nastupilo je samo trinaest ekipa u glavnom turniru, što je za posledicu imalo da samo dve grupe imaju četiri ekipe, jedna tri reprezentacije, a jedna grupa imala je samo dve reprezentacije. Pošto je Brazil veličinom dominantna država na južnoameričkom kontinentu, većina je reprezentacija morale da putuje i po nekoliko stotina, čak i hiljada kilometara da bi mogle da odigraju utakmice. Jedino je Brazil bio u povlašćeno položaju jer je igrao u Rio de Žaneiru i relativno bliskom Sao Paolu.

Kombinovana ekipa Velike Britanije nedugo pre Prvenstva pobedila je izabranu reprezentaciju Evrope sa visokih 6-1 na domaćem terenu u Engleskoj i ušla je u takmičenje kao jedan od favorita. Ali nakon iznenađujućih poraza od Amerikanaca i Španije od po 1-0, Englezi su ispali iz daljnjeg takmičenja. Kada se rezultat o porazu protiv SAD pojavio u engleskim novinama, većina stanovnika je verovala da se radi o novinarskoj grešci.

U završnoj grupi našla su se četiri pobednika svojih grupa; Brazil, Španija, Švedska i Urugvaj, koji je nastupio po prvi put posle prvog svetskog prvenstva. Svetski prvak postala bi ona reprezentacija koja bi završila na vrhu završne grupe posle tri odigrane utakmice (igrao je svako sa svakim po jednom). Svih šest utakmica odigrane su u Rio de Žaneiro na stadionu Marakana i Sao Paolu (Brazil je odigrao sve svoje utakmice na Marakani, a utakmice bez Brazila održavane su u Sao Paolu).

Brazilci su pomeli svoja prva dva protivnika. Bilo je 7-1 protiv Šveđana i 6-1 protiv Španaca. Pre odlučujuće utakmice protiv Urugvaja, Brazil je bio prvi sa četiri boda i impresivnom gol-razlikom od 13-2, dok je Urugvaj bio samo jedan bod iza (za pobedu su se tada davala dva boda). 16. jula 1950. godine dogodio se istorijski spektakl nazvanMaracanazo, utakmica odigrana pred zvanično 199.954 gledalaca (dok procene govore i do 215.000) na stadionu Marakanã. Domaćin Brazil morao je ostati barem nerešeno i prvenstvo bi bilo njihovo. Uistinu, činilo se da će Brazil osvojiti prvenstvo nakon vođstva u 47. minuti zahvaljujući golu Friace. Ipak, Urugvaj je uspeo izjednačiti, a jedanaest minuta pre kraja i povesti zahvaljujući golu Alcidesa Gigije. Urugvaj je uspio sačuvati vođstvo do kraja utakmice i tako postao svetski prvak po drugi put u svom drugom nastupu na svetskim prvenstvima (bojkotirao je prethodna dva takmičenja u Evropi).

Prosečan broj gledalaca po utakmici bio je rekordnih 61.000, pri čemu je pomoglo osam utakmica odigranih na novoizgrađenoj Marakani koja je mogla da primi 200.000 gledalaca. Ovaj rekord ostao je nedostižan sve do Prvenstva u SAD 1994. godine. Ne računajući utakmice na Marakani, prosečan broj gledalaca bio je i dalje impresivnih 37.500. Takav prosek podigle su utakmice u Sao Paulu, dok je u ostalim gradovima broj gledalaca bio dosta nizak.

(Wikipedia)

 

brazil 1950

ZANIMLJIVOSTI:

– FIFA je za ovo SP imala problema u pronalaženju organizatora, pošto je nakon Drugog Svjetskog Rata Evropa bila u ruševinama, a mišljenje većine vlada je bilo da je neprimjereno organizovanje SP nakon rata; Brazil je prilikom isticanja kandidature 1946. za organizatora predložio da se SP održi 1950, iako je FIFA planirala da ga održi 1949. godine; jedini protivkandidat je bila Njemačka, a pošto su se već dva SP održala u Evropi, FIFA je dodjelila domaćinstvo Brazilu

– umjesto 16 timova, na ovom SP je učestvovalo 13, pošto su mnoge reprezentacije odustale

– mnoge reprezentacije su morale putovati nekoliko stotina, pa čak i hiljada kilometara kako bi mogle odigrati utakmice, dok je Brazil utakmice igrao u Rio de Žaneiru, kao i u relativno bliskom Sao Paolu

– Nakon poraza Engleza od Španaca i Amerikanaca sa po 1:0, kao i njihove eliminacije, većina stanovnika je vjerovala da se radi o štamparskoj grešci

– Posljednje kolo finalne runde je bilo vrlo uzbudljivo. Brazil je tada imao četiri boda, Urugvaj tri, i Brazilu je bio dovoljan i neriješen rezultat. U odlučujućoj utakmici između Urugvaja i Brazila, dogodio se neviđeni spektakl zvani Marakanezo, a tom spektaklu je prisustvovalo 199.954 gledalaca. Brazil je poveo u 47. minutu golom Friace, da bi Urugvaj izjednačio u 66. minutu, a onda na 11 minuta do kraja preokrenuo rezultatom 2:1 golom Gigije. Brazilci su finale nazvali „brazilska Hirošima“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *