U redu za rudarenje najviše čekaju Sokobanjci, Aleksinčani i Knjaževčani – od 18 do 40 godina. Dosta je među njima i srednjoškolaca, ali su se prijavili za nekvalifikovano radno mesto samo da bi obezbedili egzistenciju. U zavisnosti od ispunjenja norme i radnih dana, jamski vozač mesečno zaradi oko 40.000, PK rudar 45.000 do 50.000, a KV kopač od 55.000 do 60.000 dinara. Spoljni radnici zarađuju znatno manje, a plate su redovne.
– Završio sam srednju školu i deset godina sam bio bez posla.Sramota me je bilo da i dalje tražim novac od roditelja da bih počastio devojku. Bez njihovog znanja otišao sam u „Soko“, gde radim nekoliko meseci u jami. Rekao sam im da sam zaposlen na spoljnim poslovima da ne bi brinuli – kaže dvadesetosmogodišnji Aleksinčanin.
U ovom našem najperspektivnijem rudniku mrkog uglja, koji postoji još od 1908. godine, „crno zlato“ se sada kopa preko plana, a nastavljeni su i investicioni radovi, čijim će se završetkom stvoriti uslovi da se narednih pola veka, umesto sadašnjih 100.000, godišnje kopa duplo više ovog energenta.
– Više ne kuburimo sa radnom snagom. Imamo dovoljno rudara i inženjerskog kadra. Plan za ovu godinu je 125.000 tona visokokvalitetnog mrkog uglja, ali sam ubeđen da ćemo iskopati više, jer je, na primer, za prvih šest meseci kupcima isporučeno 61.700 tona, ili dva odsto više od plana – kaže Ilija Knežević, direktor rudnika „Soko“.
Polovina uglja iz rudnika „Soko“ odlazi u termoelektranu u Svilajncu, a ostalo u široku potrošnju. Rasprodat je nekoliko meseci unapred.
„Soko“ i još sedam rudnika posluje u sastavu JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“. Trenutno je u njemu zaposleno 598 radnika, od kojih njih 375 radi 500 metara pod zemljom. Reč je o najtežoj i najopasnijoj jami u ovom delu Evrope, zbog metana, ugljene prašine, prisustva vode…
– Bezbednost ljudi nam je prioritet – kaže direktor Knežević. Na tom planu ulažemo ogromna sredstva. Iz operativnog centra, pomoću savremenih uređaja, imamo na monitoru skoro sve što se dešava na radilištima u jami. Nije daleko dan kada ćemo i rudare moći da pratimo na radnim mestima.
Na monitorima u pomenutom centru u jami se prate gasnoventilacioni, tehničko-tehnološki i drugi parametri i čim nešto nije uredu, odmah se reaguje. Za mnoge inovacije, i za one koje se pripremaju, zaslužni su baš stručnjaci iz ovog rudnika.
– Radićemo i dalje na modernizaciji transportnog sistema i sistema za izradu rudarskih prostorija, a to podrazumeva i povećanje proizvodnje. Što se tiče povećanog interesovanja za rad u jami, možda je to više pitanje za neke druge. Ipak, ljudi,pogotovu mladi, sve teže žive, teško se dolazi do sredstava za život i posao više ne može da se bira, pa makar se moralo i u jamu – ističe direktor Ilija Knežević.