Roman “Konstantinovo raskršće“ predstavljen sokobanjskoj publici

konstantinovo raskrsce
Dejan Stojiljković predstavio je svoj roman “Konstantinovo raskršće“ sokobanjskoj publici u petak 23.04.2010. godine…
na književnoj večeri koja je održana u prostorijama Narodne biblioteke “Stevan Sremac“ sa početkom od 18:00 h. Dejan je za istoimeni roman dobio nagradu “Miloš Crnjanski“ i bio je kandidat za NIN-ovu nagradu.
Dejan Stojiljković je izrazio zadovoljstvo što je svoj roman predstavio Sokobanjskoj publici.
‘Konstantinovo raskršće“ je roman koji predstavlja jedan neobičan vid istorijskog romana, trilera, horora, misterije…

Ukratko o knjizi:
Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača… Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki.

U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti.

Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju.

Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada – bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava… U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *