Ribolov na Moravici i Bovanskom jezeru

Kada je u pitanju pecanje u blizini Aleksinca i Sokobanje prvo se moraju spomenuti reka Moravica i jezero pored sela Bovan (po kome je i dobilo naziv. Ova dva vodotoka pružaju sasvim različite uslove za boravak ribe i praktično su naseljene različitim vrstama riba. Na radost sportskih ribolovaca i ljubitelja boravka u prirodi.

Bovansko jezero, Soko banja

Bovansko jezero, Soko banja

Moravicine vode se po svojoj konfiguraciji ubrajaju u mrenski (prelazni) tip vodotoka. To je brdsko planinska rečica koja omogućava boravak ribama koje vole brže i hladnije vode. Ova reka nastaje spajanjem potoka Izgare i Tisovika, a svoj put završava ulivanjem u Južnu Moravu.

Sa druge strane dolazi Bovansko jezero koje je nastalo pregrađivanjem reke Moravice radi stvaranja akumulacije. Dužina mu je oko 8 km, a na najširem delu ima 500 metara. Zahvaljujući totalnom usporavanju protoka vode uslovi su kao kod niziskih reka, što daje dobre uslove za ribe koje naseljavaju takve vodotoke.

Moravica

Da ne bude neke zabune pravilno je reći Sokobanjska Moravica, jer ima još nekih reka koje se nazivaju sličnim imenom jer je to umanjenica od Morava, što je reka u koju se na kraju sve ulivaju.

Ova reka izvire na mestu koje se naziva Vrelo – Istoci i lepo je uređeno za obilazak posetilaca. Za turiste je takođe zanimljiv i deo koji se naziva šest kaca, što je ustvari nekoliko uzastopnih bazena prosečne dubine oko 5 metara, dok je prosečna dubina reke oko 1,5 m.

Reka Moravica je naseljena sledeće riblje vrste: rečna mrena, klen, skobalj, klenić, potočna mrena, krkuša, dvoprugasta uklija, vijun, gavčuca, balkanski vijun, brkica i čikov. Pored toga prisutne su i rečne školjke kao i rečni rak.

Od nabrojanih vrsta riba samo su 4 zanimljive za pecanje, ali ostale takođe imaju značajnu ulogu u očuvanju biološke ravnoteže. I te vrste koje su zanimljive ribolovcima zbog relativno skučenog prostora ne mogu narasti velike, tako da  je ova voda malo nepravedno zapostavljena u odnosu na jezero gde se mogu uhvatiti i kapitalni primerci nekih vrsta.

Bovansko jezero

Ova voda se nalazi između Sokobanje (udaljeno 12 km) i Aleksinca (udaljeno 20km) što ga čini interesano pecarošima iz oba grada.

Od riba se u manjoj meri mogu pronaći autohtone vrste i mnogo više donete vrste.  Te vrste koje su oduvek tu se uglavnom mogu naći u delu gde se gornji tok reke moravice uliva u samo Bovansko jezero. To su klen, skobalj, potočna mrena, rečna mrena, krkuša, peš, vijun, brkica, balkanski vijun, gavčica.

Na žalost kako je kod nas sve to usput rađeno, tako je i poribljavanje jezera rađeno na divljaka. Među prvim vrstama koje su doneti jeste srebrni karaš (babuška, melez) koja je napravila pravu pometnju među vrstama koje su do tada bile prisutne.

Posle su ubačeni još som, smuđ, šaran, deverika, amur, tolstolobik, sunčani karas (sunčica), bandar (grčeč), amurski čabočok (bezribica), beovica, bodorka, crvenperka, kaliforniska pastrmka, američki somić (terpan).

Kao poslednja vrsta koja je stigla u vode Bovanskog jezera jeste riba štuka  i to sa ciljme da se popravi ravnoteža između mirnih i grabljivih vrsta. Prvi pokušaj da se to dovede u ravnotežu je učinjen 1989. godine ubacivanjem smuđeva, koji su uspeli da suzbiju sunčanoh karasa i amurskog čabočeka na normalnu meru.

Deo gde se reka Moravica uliva u jezero je proglašen mrestilištem i tu je zabranjen ribolov u periodu od 1. marta do 1. jula. Ovaj deo je zaštićen već oko dve decenije i dao je dobre rezultate.