Tajna večera bila dan ranije?

tajna vecera
Hrišćani odavno obeležavaju Tajnu večeru na Veliki četvrtak, ali nova istraživanja vodećih akademskih naučnika pokazuju da je u pitanju pogrešan datum….

Profesor Kolin Hamfris, sa Univerziteta Kembridž, došao je do zaključka da se poslednja večera održala u sredu, pre raspeća, dan ranije nego što je prihvaćeno do sada.

Hamfris veruje da će njegova otkrića, koja će sigurno izazvati komešanja među milionima Hrišćana, konačno omogućiti usvajanje fiksnog datuma Uskrsa. Ovo bi takođe predstavljalo i rešenje za očigledne kontradiktornosti u Jevanđeljima, kao i nelogičnosti u vezi sa poslednjim satima koji prethode raspeću.

U svojoj novoj knjizi Misterija Tajne večere, profesor Hamfris koristi kombinaciju biblijskih, istorijskih i astronomskih istraživanja kako bi precizno smestio vreme Hristove večere sa apostolima.

Istraživači su već dugo zbunjeni očiglednim fudamentalnim neslaganjima u samoj Bibliji. Dok Matija, Marko i Luka tvrde da se Tajna večera poklopila sa jevrejskom proslavom Pashe, po Jovanu se ona dogodila pre.

Ova kontradiktornost je kamen spoticanja kad je u pitanju Novi zavet. Međutim, profesor Hamfri je došao da zaključka da je Isus, zajedno sa Matijom, Markom i Lukom, koristio drugačiji kalendar od Jovana, prenose agencije.

Šta god mislili o Bibliji, činjenica je da Jevreji ne bi nikad pomešali Pashu sa nekom drugom proslavom, pa je neslaganje tvrdnji u Jevanđeljima u ovom slučaju veoma teško razumeti, rekao je prof. Hamfris.

„Mnogi istraživači Biblije tvrde da upravo iz ovakvih razloga ne možemo u potpunosti verovati Jevanđeljima. Ali ako se uporedo uz Bibliju služimo i naukom, možemo da dokažemo da zapravo neslaganja ni ne postoje.“

U ovoj teoriji, Hristos se služio nekim starinskim kalendarom pre nego zvaničnim lunarnim, koji je korišćen u vreme njegove smrti, a u upotrebi je i dan danas.

Tako bi se Pasha, a samim tim i Tajna večera, smestila u sredu, ujedno objašnjavajući i kako je moguće da su se brojni događaji odigrali u periodu između Tajne večere i raspeća.

To bi značilo da se Hristovo hapšenje, ispitivanje i suđenje nisu odigrali u jednoj noći, već ih je moguće smestiti u širi vremenski okvir.

Utvrđujući sva uočena neslaganja u vezi sa vremenom događaja, profesor Hamfris veruje da bi Uskrsu mogao biti dodeljen određeni datum u našem modernom, solarnom kalendaru. Zastupajući tezu da se raspeće odigralo 3. aprila, Uskrs bi se mogao obeležavati 5. aprila.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *