Otkrivena velika tajna civilizacije Maja

maje
Otkriće vulkanskog pepela u kanalima u naseljima Maja moglo bi dati odgovor na pitanje kako je taj narod opstao uprkos tome što je živeo na relativno neplodnom zemljištu….

Naime, spektakularni rezultati novog istraživanja sprovedenog u Srednjoj Americi pokazali su da su kiše vulkanskog pepela padale čak i po vrlo udaljenim gradovima Maja.

Carstvo Maja cvetalo je od juga Meksika preko Gvatemale sve do severa Belize od 250. do 900. godine, kada je propalo. Naučnici su nedavno u kanalima arheološkog nalazišta Tikal u Gvatemali, na kojem se svojevremeno nalazio jedan od najvećih gradova Maja, otkrili neobičan glinasti materijal smektit koji nastaje raspadanjem vulkanskog pepela. Na temelju hemijskih pretraga ove materije, tim je utvrdio da smektit u Tikal nije stigao nošen vetrovima iz Afrike, kako se obično pretpostavljalo, već iz vulkana u Gvatemali, Salvadoru, Hondurasu i Meksiku.

Naučnici su već ranije znali da su vulkani igrali važnu ulogu u životu pripadnika naroda Maja naseljenih uz njihove obronke. Na primer, erupcija Ilopanga u šestom veku potpuno je zatrpala selo Chalchuapa u Salvadoru. Međutim, donedavno nije bilo jasno jesu li erupcije imale ikakav uticaj na naselja udaljena stotinama kilometara od vulkana. Nova studija pokazala je da su vazdušne struje prenosile pepeo u ta područja.

Voditelj istraživanja Ken Tankersley, antropolog na Univerzitetu u Cincinnatiju rekao je da to ne treba čuditi budući da vetrovi često nose prašinu čak i preko Atlantskog okeana.

Tankersley i njegov tim veruju da se pepeo u Tikalu taložio kroz nekih 2.000 godina između 340. prije Hrista i 990. nakon Hrista. Stručnjaci priznaju da nema načina da se utvrdi tačan broj erupcija koje su se u tom razdoblju dogodile ali pretpostavljaju da su bile relativno česte.

„Da ste živeli među Majama, verovatno biste za života doživeli barem jednu erupciju, a u nekim razdobljima možda i više“, rekao je Tankersley.

Payson Sheets, antropolog sa Univerziteta Colorado, kaže da su ovi rezultati izuzetno važni. „U literaturi se stalno ističe da je tlo u ovim područjima bilo vrlo loše i neplodno jer je nastalo raspadanjem vapnenca koji ne stvara naročito kvalitetno tlo“, rekao je stručnjak za Maje i vulkane Sheets.

Međutim, arheološki nalazi pokazuju da su gradovi poput Tikala mogli prehraniti od 400 do 600 ljudi po kvadratnom kilometru.

„To je mnogo veća gustoća od one koju bi omogućavalo siromašno tropsko tlo“, objasnio je Sheets.

Vulkanski pepeo oplemenjuje tlo jer povećava njegovu poroznost i omogućuje duže zadržavanje vode. Osim toga je i izvor minerala poput gvoždja i magnezijuma koji su pogodni za rast bilja. Prema Sheetsovim procenama, bilo bi dovoljno da vetrovi nanesu nekoliko milimetara pepela u deset godina da oplemene tlo.

Ipak, naučnici će još morati da odgovore na dva pitanja: zašto pepeo nije istrebio insekte oprašivače i kako je delovao na stvaranje kiselih kiša.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *