Category Archives: Zabavno

Srbi u Ginisovoj knjizi

Već u prvom izdanju našao se izvesni Demetrijus Filipović koji je sa 110 godina u to vreme bio treći na listi najstarijih stanovnika planete. Među rekorderima i bik Ferdinand, stjuardesa Vesna Vulović, teniserka Monika Seleš…

Od kada se 1955. godine pojavilo prvo izdanje Ginisove knjige rekorda, na hiljade fanatika spremni su na razne ludorije samo da bi im se ime našlo na stranicama svojevrsne zbirke superlativa u raznim kategorijama (od najstarijeg čoveka, do najviše ispisanih slova na zrnu pirinča). A kakva bi to knjiga bila kad u njoj ne bi bilo i Srba, koji su, kako je već poznato, NAJ – bolji, lepši, sposobniji, pametniji…

Tako se već u prvom izdanju knjige našao izvesni Demetrijus Filipović koji je, sa svojih 110 godina, u to vreme bio treći na listi najstarijih stanovnika planete. Poslednji, čije je ime prošlog vikenda upisano u nju, bili su mionički pekari. Oni su ispekli najveću gibanicu na svetu. Džinovska gužvara pečena je ceo dan na glavnom trgu, a merenjem je utvrđeno da je dugačka 127,58 metara, široka 60 centimetara i teška 1.200 kilograma.

Iz Mionice je i Ferdinand, koji je 2003. godine bio najteži bik planete. Bio je težak 2.200 kilograma, a ubrzo pošto je maestralno ušetao u „almanah ludorija“, iz rodne Mionice se preselio na Mačkat. Iako je mamio uzdahe krava na Mačkatu, one nisu mogle da računaju na njegove ljubavničke „usluge“. Nijedna nije mogla da izdrži toliki „teret“, pa je tako Ginisovac ubrzo završio u pršuti.

Kao što se, shodno našem mentalitetu, i moglo pretpostaviti, većina rekorda koje u knjizi ludih rekorda drže Srbi, vezani su za hranu. Ne ovaj ili onaj način. Uporni žitelji Turije svake godine četiri dana prave kobasicu uvek dužu za metar, koja je ove godine dostigla 2.023 metra. U nju su „smestili“ 24 svinje. Na listi rekorda su i kotlić iz Bačke Palanke i torta niškog poslastičara Zvonka Mihajlovića, duga 140 metara i teška 2200 kilograma.

Nedavno je i Milijan Stojanić, kuvar iz Kosjerića, postao rekorder, kao tvorac najveće količine čorbe na svetu. U četiri metara dubokom i tri metra širokom kazanu, 12 sati je kuvao čorbu, za koju je utrošeno četiri tone povrća i samo jedna vrsta začina. U Srebrnom jezeru je svojevremeno uhvaćen šaran rekorder, težak 44 kilograma, a i Grad Beograd je 1992. godine ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao grad sa najviše zasađenih sadnica – 502.000.

 

I protiv svoje volje, Vesna Vulović ušla je 1972. godine u knjigu rekorda, u kategoriji „pad sa najviše visine koju je neko preživeo bez padobrana“. U to vreme stjuardesa, Vesna je preživela pad Jatovog aviona DC 9 sa 10.160 metara. Avion se, posle eksplozije terorističke bombe, srušio u tadašnjoj Čehoslovačkoj 26. januara 1972. godine. Vulovićeva je pri padu slomila obe noge i jedno vreme bila paralizovana. Pronašao ju je lokalni šumar i odveo u bolnicu u Češkoj Kamenici, u kojoj se, posle tri dana, probudila iz kome.

Rekorder je i Monika Seleš, najmlađa pobednica u istoriji Rolan Garosa. Kad je 1990. godine osvojila turnir, Selešova je imala samo 16 godina i 169 dana. Vlasnik najvećeg opanka na svetu, dugačkog 265, i širokog 105 centimetara, jeste Miodrag Jevtić iz Svilajnca, a na trgu u Čačku nekad je bio izložen radijator-ginisovac, koji je napravila firma „Cini“. Veličine šest puta šest metara i sa kapacitetom od 1.500 kilovata, mogao je bez problema da ugreje prostor od 1.000 kvadrata.

U vreme raspada one, velike Juge, ansambl „Sedmorica mladih“ upisao se na stranice Ginisove knjige rekorda kao bend sa najdužim stažom, od 1959. do 1991. godine.

Da ne bude da znamo samo da kuvamo i mesimo, ima nas i na listi čudnih rekorda. Slaviša Pajkić iz Požarevca, zvani Biba Struja, čovek je koji, bez problema, kroz telo sprovodi struju od 20.000 volti. U Ginisovu knjigu je prvi put ušao još 1983. godine, a pre nekoliko godina je ponovo oborio sopstveni rekord. U Stokholmu je izveo desetominutni program, tokom kojeg je strujom iz svog tela za minut golim rukama zagrejao potpuno hladnu vodu! Pre petnaestak godina Vladimir Bireš, turistički tehničar iz Stare Pazove, uspeo je da se, u istom trošku, upiše i u Ginisovu i u Riplijevu knjigu, vozivši bicikl unazad, uz istovremeno udaranje lopte reketom za tenis.

Tu su, naravno, i snagatori. Miodrag Stojanović Gidra, sportski funkcioner i bivši bokser, bio je svojevremeno rekorder u disciplini „trbušni sklekovi“, dok je Vojislav Mijić, pored toga što je direktor „Šabačkog maratona“, ujedno i trostruki Ginisovac u maratonskom plivanju. Modi da se na ovakve izazove prijavljuju celi gradovi, pokušavajući da budu najmasovniji u nečemu, pridružili su se nedavno i naši maturanti. Oni su, sa kolegama iz još 40 gradova, oborili svoj prošlogodišnji rekord u „najvećem simultanom plesu“, istovremeno igrajući kadril.
Ovo su samo neki rekordi, a biće ih, ne sumnjamo – još.