Category Archives: Sokobanja

Važni telefoni

SUP 92
Vatrogasci 93
Hitna pomoć 94
Dom Zdravlja 018/830-542
Specijalna bolnica Sokobanja 018/833-104
Specijalna bolnica Ozren 018/830-422
Autobuska stanica 018/830-946
Pošta 018/830-151
Info centar 018/833-988
Državna Apoteka 018/830-166
Apoteka “Adonis“ 018/830-881
Apoteka “Aleksić“ 018/830-966
Benzinska pumpa Jugopetrol 018/830-910
AMS 018/830-071
Skupština Opštine Sokobanja 018/830-155
Veterinarska stanica 018/830-363
Elektrodistribucija 018/830-561
JKP Napredak 018/830-670
Biblioteka “Stevan Sremac“ 018/830-251
Uprava prihoda 018/830-343
Republička inspekcija 018/830-704
Radio Sokobanja 018/830-806
Soko TV 018/830-814
Komercijalna banka 018/830-468
OTP banka 018/830-064
Metals banka 018/880-240
ALFA banka 018/833-305
Takovo osiguranje 018/833-053
Dunav osiguranje 018/880-040
Neca Prom 018/830-071
Menjačnica Kruna 018/830/517

Šest kace i tri kace

Nalaze se oko 500 m uzvodno od Župana i veoma su posećene. Ime su dobile po izgledu stena kroz koje reka protiče. Krečnjački masivi su vodom tako izlokani da podsećaju na burad – kace. I ove dve plaže imaju mesta pogodna za skokove i veoma su posećene tokom leta. Pored ovih , posećena su i poznata još i sledeća kupališta na Moravici, koja se nalaze uzvodno od navedenih: Džentlmen, pomenuta Lepterija i Stari brest. Sokobanjci i banjski gosti posebno vole da se hvale bakarnim tonovima svoje kože koju dobiju sunčanjem na plažama Moravice i Bovanskog jezera. Kako veruju i tvrde, postojanija je i duže traje od one koja se dobija na moru.

Geografija Sokobanje

Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku. Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini.

Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istočnoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu. Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujući morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobničke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj način ima tranzitni karakter.  Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašću Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golačka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -„Sokobanjska kotlina“Najvećim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren. Prosečna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru. .

Poznati u Sokobanji

Sve do Drugog svetskog rata, banja pod Ozrenom je poznata po umetnicima i boemima koji su je posecivali. Bila je najboemskija banja na Balkanu. Jedan od njenih najcešcih posetilaca, Stevan Sremac je ovde i umro, u leto 1906. godine. Najcesce su do rata i posle rata dolazili Branislav Nušic, Ivo Andrić, Rodoljub Colakovic, Meša Selimovic i Vasa Cubrilović
Najduže se pamte Nušicevi stihovi: Najduže se pamte Nušicevi stihovi: „Sokobanja, Sokograd, dodeš mator, odeš mlad“, koje je naš komediograf smislio za svog prijatelja fotografa Sinišu Ristica iz Sokobanje. Nušic je oduševljen ovom banjom, napisao „nešto“ na Risticevim fotografijama, ne bi li ih bolje prodavao, kao razglednice. Prodaja te razglednice je cvetala narednih 27 godina. Nušiceva izreka verovatno nikada nece biti zaboravljenaAndric je, takode, rado dolazio u Sokobanju. Prvi put je ovde bio 1942. godine, a zatim je ovde ponovo dosao 1971. godine. Godine 1972. u Sokobanji su zajedno boravili Ivo Andrić I Meša Selimović. Iz 1942. godine ostalaje skica koju je Andrić nacrtao u vreme kada je u Banji boravio kao ilegaini posetilac. Slikar, beogradski umetnik, Sokobanjčanin, Dušan Mickovic, seca se kako je nastala:
„Jednom prilikom, dok sam skicirao stari sokobanjski grad, Ivo me zamolio za papir. Zeleo je da nacrta isti motiv koji sam i ja radio. Iznenadio me je prijatno, uspelim crtezom.“ „Sokobanjski spomenar“ Todorović S., 1998Iste godine, po sopstvenom kazivanju ovog knjizevnika, rodila mu se ideja o romanu «Na Drini cuprija». U „Znakovima pored puta“ Andric je ovekovecio i dva motiva iz Sokobanje: „Na visovima Ozrena, iznad Sokobanje, raste i cveta bozur; njegovi cvetovi lice zaista na krupne rane i imaju boju teške, tamno-crvene boje“- „Znakovi pored puta“ Ivo Andrić

„Sokobanja je jedna od retkih klimatskih nasih stanica gde se danju i nocu oseca da na ovom svetu ima vazduha i da u vazduhu ima svezine i mirisa. Sokobanja, Sokograd, dodeš mator, odeš mlad“, koje je naš komediograf smislio za svog prijatelja fotografa Sinišu Ristica iz Sokobanje. Nušic je oduševljen ovom banjom, napisao „nešto“ na Risticevim fotografijama, ne bi li ih bolje prodavao, kao razglednice. Prodaja te razglednice je cvetala narednih 27 godina. Nušiceva izreka verovatno nikada nece biti zaboravljena

„Banja je planinama okruzena, ima šuma, ima izvora; ali najlepšije u njoj i nad njom, njen osobiti vazduh, radostan vazduh, umiljt vazduh. Čovek oseti nepoznato dotle zadovoljstvo sto ima pluca, sto po prirodi neprestano diše. Tu covek sazna da je i srcu mio vazduh. Negde kraj izvora, pod planinom, srce vise ne poteze da pumpa i radi; ono se odmara, a grudi, prepune čistog vazduha, dizu i spustaju srce kao na oprugama. Srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška.“-      Isidora Sekulić

Kulturno-istorijski spomenici

Od svih kulturno istorijskih spomenika na području opštine Sokobanja daleko najveći značaj ima Soko-grad. Nastao je u periodu Justinijana (I do VI vek) za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se u vreme Stevana Nemanje oko proterivanja bogumila – tada je razaran. Obnovljen, ostaje u sastavu srednjevekovne Srbije do 1413. godine kada ga Bajazitov sin Musa Kesedžija konačno razara. Sam grad sastoji se, u stvari, od dva grada: donjeg, koji je izgradžen samo na mestima lakog prilaza, i gornjeg, koji je na višem vrhu grebena.

U samom centru Sokobanje nalazi se nekoliko kulturno-istorijskih spomenika. Kupatilo “Park”, u kome je i kada kneza Miloša Obrenovića, je muzejske vrednosti i pod zaštitom države. Podigli su ga Turci, na rimskim temeljima, ali je dva puta obnovljeno.
Prvi put ga je obnovio knez Miloš Obrenović, a drugo obnavljanje je bilo posle drugog svetskog rata.

Nasuprot kupatila “Park” je “Milošev konak”, izgrađen za potrebe administracije kneževine Srbije (danas restoran).

Od posebne arhitektonske i kulturne vrednosti je crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji. Pre oslobođenja od turaka, kako piše u “Spomenici Timočke Eparhije 1834-1934″ Sokobanja je imala bogomolju, sudeći po tome što je imala sveštenika. Godine 1835. podignuta je crkva u Sokobanji od tvrdog materijala uzetog iz Svrljiga od ruševina “srljiškog grada”.

 

 

Dvadeset godina kasnije crkva j enapukla, zatim popravljena i najzad “usled trošnosti” srušena. Današnji hram podignut je i osvećen 1892. godine od Mitropolita Srbije Mihaila. Arhitekta je bivsi bečki student g. Ivačković. Stil crkve je srpsko-vizantijski i jedna je od prvih radova pomenutom arhitekte. Nije poznato ko je radio ikonostas, iako je nastao krajem XIX i početkom XX veka. Ako se ima u vidu sredina školovanja arhitekte i stil slikara koji je radio ikonostas, onda se može pretpostaviti da je ikonostas predložio Ivačković.

Zvonara, koja je odvojena od crkve, sagrađena je 1936. godine. Građena je sredstvima i pomoći vernika Sokobanje i okoline.

U crkvenoj porti nalazi se bista Mitropolita Mihajla. On je rođen u Sokobanji 1826. godine. Osnovnu školu je završio u mestu svoga rođenja, a nižu gimnaziju u Zaječaru i Negotinu, posle čega je primljen za redovnog učenika beogradske bogoslovije.

 

 

U centru Sokobanje su još dva značajna objekta, nedaleko jedan od drugoga – muzej i biblioteka. Adaptirana zgrada muzeja je skromnih dimenzija, ali dovoljna da svojim sadržajima upotpuni kulturne potrebe meštana i turista. U muzeju se redovno organizuju prigodne izložbe slika, skulptura knjiga ili predmeta i eksponata koji mogu da zadovolje najrazličitija interesovanja. Ispred muzeja je uređen “mini-amfiteatar”, koji se u letnjoj sezoni koristi za pozorišne predstave, književn evečeri ili neke druge manifestacije.

Gradska biblioteka raspolaže sa 30.000 knjiga, ima svoju čitaonicu i video klub, a u ovoj zgradi je i Međunarodni centar za turističku i ekološku dokumentaciju.

U Sokobanji su često boravili poznati književnici i umetnici, a među njima: Branislav Nušić, Stevan Sremac i Ivo Andrić, kojima su Sokobanjčani podigli spomen biste.

Tri spomen-česme su kulturno-istorijski spomenici vredni pažnje: Hajduk-Veljkova česma, česma knjaza Miloša i česma Ljube Didića.

U selu Vrdžma, desetak kilometara od Sokobanje prema Rtnju, nalazi se još jedan spomenik istorijske prošlosti ovoga kraja – Vrmdžanski (Vrmaški) grad. Nema mnogo pisanih podataka o njemu, ali se veruje da je nastao kada i Soko-grad.

 

Manastir “Jermenčić” na Ozrenu je, takođe, iz starijih vremena. Za njegovo postojanje vezano je predanje da su ga osnovali kaluđeri, Jermeni, koji su pobegli od turske sile.

Dok su Turci opet udarili na manastir i spalili ga, a kaluđeri pobegli u Frušku Goru. Prošlo je mnogo vremena, pa su tek 1870-80. godine neki fruškogorski kaluđeri pitali da li postoji manastir na Ozrenu, svakako misleći na ostatke “Jermenčića”.

Istorija Sokobanje

Sokobanja je menjala svoj naziv, te ima podataka da se zvala: BALNEA, VELIKA BANJA, BANJA, ALEKSINAČKA BANJA, SOKOL BANJA. Današnji naziv je u upotrebi od sredine XIX veka.
Godine 1413. biograf despota Stevana Lazarevića, Konstantin Filozof, u svom delu “Život despota Stevana Lazarevića” kaže:”Musija idući takvim mislima udari prvo na odmetnutog njegovog vojvodu u gradovima Sokolnici i Svrljigu…” Pominjući grad Sokolicu, biograf je sigurno mislio na Soko-grad, staro srednjevekovno utvrđenje.

Sokobanja u turskom periodu

Turci su zauzeli Sokobanju 1398, devet godina posle kosovske bitke. Konstantin Filozof u biografiji despota Stevana Lazarevića pominje da je 1413. godine u Banji zapovednik bio turski podanik Hamza koji se odmetnuo od Sultana Muse. Zbog toga je Sultan Musa zauzeo grad Sokolac, a Hamzu uputio u Jedrene, gde je pogubljen.
Turski geograf Hadži-kalfa (1658) pominje Banju kao sedište kadiluka.
Dva puta je Banja prelazila u vlast Austrijanaca za vreme ratova 1690 i 1737. godine, a kasnije, opet, pripada Otomanskoj imperiji, posto je prema Požarevackom miru (1718) granica prolazila severno od Banje. U to vreme Banja je veliko i živo mesto.
Sredinom prve polovine prošlog stoleća u Banji je bilo oko 50 srpskih i 700 turskih kuća. Srpske kuće nalazile su se oko današnjeg Vrela i taj kraj se zvao Varoš. U nižem delu naselja, bliže Moravici, nalazio se turski deo naselja, podeljen na mahale. Najglavnije mahale u to doba su bile – Amam potok, Palilule i Đamajiste. Tada je u Sokobanji bilo pet džamija.
Prema pisanju generala Smetausa, u vreme boravka Austrijanaca 1737. godine, mesto je u doba Turaka bilo varošica sa kupatilima za koja se navodi da su lepo građena, ozidana mermerom i drže se vrlo čisto. Turci su dolazili u Banju sa svih strana, pa i iz daleke Azije.
General Smetaus u svom zapisu navodi da su pre Turaka ovde na lečenje i oporavak dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmože. Danas nema tragova njihovih zgrada ni temelja srušenih gradova.

Sokobanja u XIX veku

Godina 1818. Hajduk Veljko Petrović oslobađa Sokobanju od Turaka.
Godina 1813. Turci ponovo osvajaju Banju i u njoj ostaju do 1832. godine.
Godina 1832. Knjaz Miloš oslobađa Banju od Turaka i pripaja je Srbiji. Banja tada, zajedno sa Srvljiškom kapetanijom, predstavlja nahiju.
Godina 1834. Osnovano je “Banjsko okružje” kome pripadaju srezovi: zaglavski, timočki, banjski, svrljiški, aleksinački i ražanjski. Po nalogu kneza Miloša te godine izvršena je opravka amama u Sokobanji. Iz tog vremena sačuvan je i plan kupatila, za koje se smatra da je prvi plan jednog kupatila u srpskim banjama. U to vreme završen je Milošev konak (Gospodarska kuća), za potrebe kneza, njegove porodice i svite, a zatim još neke zgrade. Te godine počela je sa radom Prva normalna (osnovna) škola u Sokobanji, a prvi učitelj bio je Anatacko Radosavljević.
Godina 1836. U Sokobanji je bilo: 10 terzija, 17 ćurčija, 11 mehandžija, 1 tufekdžija (puškar), i 1 mumdžija (sapundžija).
Godina 1837. Sagrađena je velika državna zgrada za smeštaj banjskih posetilaca. Prema do sada pronađenim dokumentima prvi čovek koji je ovamo upućen na lečenje bio je zastavnik Lazarević iz Kragujevca. Prvi doktor u Banji je bio Đoka Jovanović, a posle njega kao stalni lekar pominje se dr. Šulek. Za unapređenje i dalju afirmaciju Sokobanje kao lečilišta i turističkog mesta poseban doprinos dao je dr. Emerik Lindermajer, koji je 1835. godine prešao iz Austrije u Srbiju da bi radio kao lekar. Inače, Sokobanjci su 1837. godinu uzeli kao početak organizovanog razvoja zadravstvenog turizma.
Godina 1846. Banja se počela naseobinski “postrojavati”, po propisima oizgradnji naselja i kuća u kneževini Srbiji. “Zdanja i sokaci su u red dovedeni i dobar izgled i uređenost dobili”
Godina 1848. Kneževina Srbija odobrila 5.000 talira za uređenje Sokobanje.
Godina 1849. Postavljen je nadzornik Banje. Bio je to prvi banjski nadzornik u Kneževini Srbiji.
Godina 1850. Izvršena je temeljna oprava kupatila, uključujući i ženski amam koji je do tada bio zasut i zazidan.
Godina 1851. Sokobanja je dobila stalnog sezonskog lekara čija je dužnost bila “da tokom tri letnja meseca vrši sve svoje zvanične dužnosti”. Sa uvođenjem kontrolisanog zdravstvenog turizma počeo je u Sokobanji prvi period njenog balneološkog razvitka.
Godina 1850. Sredinom XIX veka bogati seljaci iz Rujišta, Sesalca i Milušinca napuštaju svoja sela, dolaze u Sokobanju i počinju da se bave trgovinom. Najpre su u prometu bili: stoka, co, gas, duvan i drugi industrijski proizvodi.
Godina 1860. Banja ima 53 varoška dućana i 17 varoških mehana.
Godina 1861. U Banji je doneta uredba “da se meane ne mogu podizati blizu crkvi i škola, a prva učiteljica bila je Jelena Tomić”.
Godina 1874. Posle kratkotrajnog prekida obnovljena je čitaonica u Sokobanji. Na njenom čelu nalazila se uprava čiji je predsednik bio Ljuba Didić, trgovac iz Sokobanje. Čitaonica je imala 39 redovnih članova koji su plaćali godišnju članarinu po 48 groša. Te godine radila je i “Pevačka družina banjska”, koj je bila u “sojedinjenju” sa čitaonicom i pružila joj znatnu novčanu pomoć od 1.200 groša.
Godina 1880. Policijska vlast u Sokobanji izdala detaljno uputstvo o banjskom lečenju.
Godina 1889. Inženjer r. Rabecki uradio je “Plan situacioni za regulaciju varošice Sokobanje. Ovo je najstariji urbanistički dokument Sokobanje.
Godina 1894. U Sokobanji je formirano “Društvo za unapređenje Sokobanje i ulepšavanje njene okoline. Ono je, između ostalog, uredilo pristup Soko-gradu, prostor oko kupatila, banjski park, strelište i kuglanu.

Termomineralni izvori

Sokobanjski termo-mineralni izvori spadaju u radioaktivne akvatoterme sa osobinama termo-alkalnih voda. Temperatura vode je od 28 o do 45,5o C sa visokim stepenom radioaktivnosti do 13 MJ. Radioaktivni gas radon, sa radioaktivnošću od 33,7 do 50 MJ, takodje se koristi u lečenju. Klima ima blagotvorno dejstvo na organizam.

Medicinske indikacije

Bronhijalna astma, hronični hepatitis, psihoneuroze, neurastenije, lakši oblici povišenog krvnog pritiska. Hronični reumatizam, išijas. Stanje nakon povreda. Kontraindikacije: Tuberkuloza, teža srčana oboljenja, tumori, krvarenja, infektivne bolesti.

Način lečenja

Kupanje, inhalacije, balneoterapija, fizioterapija, masaža, kineziterapija, edukacija bolesnika. Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za prevenziju i lečenje nespecifičnih plućnih obolenja “Sokobanja”.

Legenda o Sokobanji


Neobična legenda pripoveda se u narodu o nastanku Sokobanje, jačini i snazi njene mineralne vode.
“Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Soko-grada, jahaše kotlinom. Odjednom, smrači se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Ostre čuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Skoči uplašeni hat. Jahac pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Soko-grada osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je tako i čekao smrt. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.
Kad velmoža prvi gutljaj vode s dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ožive. Kad gospodar Soko-grada vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne.
Zamalo proču se glas o vodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navali kljasto i bogaljasto – oni što im dusa u nosu bejaše da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraze.
Ozdraviše mnogi od vode u kotlini među Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najviše bolni bili, tu domove podigoše”.

OK Ozren

Odbojkaški klub ’’ Ozren’’ iz Sokobanje je veoma mlad klub koji je nastao 2007 godine oktobra meseca, tačnije dvadeset četvrtog oktobra, kada se slavi i rodjendan kluba. Ovaj klub je nastao na inicijativu grupe entuzijasta – sportista iz Sokobanje koji vole ovaj sport, grupa je pre formiranja kluba osnovala neafirmisanu ekipu pod nazivom ’’Flamingosi’’ koja je nastala 2003 godine i koja je organizovala turnire u odbojci i takmičila se na njima sa zavidnim rezultatima. Turniri su organizovani kako na tvrdoj podlozi tako i na pesku. Za više informacija posetite web sajt kluba www.ok-ozren.tk

OKK Ozren

Omladinski košarkaški klub OZREN osnovan je 1973. godine. Okuplja mlade košarkaše Sokobanje i okolnih mesta OKK Ozren postiže zapažene rezultate, a trenutno se nalazi u II Srpskoj ligi – grupa istok. Veliki problem OKK „Ozren“ ima u tome što Sokobanja ne poseduje sportsku salu, (još je u izgradnji) gde bi se nadomaćem terenu pripremao i igrao utakmice kod kuće.

KK “Ozren-Sokotop“

Karate klub “Ozren-Sokotop“, je najtrofejniji sportski klub u Sokobanji. Najuspešnija je Ivana Zamfirović koja je osvojila pet evropskih zlata. Na svetskom prvenstvu osvojila je treće mesto.

Zamfirovićeva je primer uspešnog sportiste. U 2006. i 2007. godini proglašena je sportistom godine.  Karate klub “Ozren Soko-top” je klub sa najviše šampiona!  Podmladak kluba nastupa sa isto toliko uspeha. Karatisti nastupaju na domaćim i medjunarodnim takmičenjima i nikada se sa manifestacija u Sokobanju ne vraćaju bez mnogobrojnih medalja, trofeja i priznanja.

 

FK Ozren

FK „Ozren“ , osnovan je 1912. godine. 2009. Obeležava 97 godina postojanja. Od 1945. godine klub nosi ime „Ozren“ i redovno se takmiči. Stadion na kome igra utakmice nosi naziv po čoveku zahvaljujući čijem velikom entuzijazmu je i sagradjen – Bata Nole.U vreme prvenstva stadion na Podini je prepun navijača i obožavatelja „Zelenih“. Klub ima odličnu saradnju i sa ostalim klubovima u Srbiji, naročito su atraktivne prijateljske utakmice sa Partizanom i Crvenom Zvezdom.