Karamela: Ksenija mi šalje znake da je tu!!!

ksenija filip
Iz stana u Nikšićkoj 6 u kojem se 16. marta desilo ubistvo Ksenije Pajčin i samoubistvo Filipa Kapisode noću se čuju čudni zvuci i glasovi, tvrde neke komšije…

Uplašeni da ih ne ismeju i proglase ludim, javno ne smeju da se predstave, ali nezvanično kažu da se neobične stvari zaista dešavaju. Pošto zasigurno znaju da se u Ksenijinom stanu od tragedije ne nalazi niko, veruju da je reč o paranormalnom. Nekoliko puta su čuli ženski glas, jecanje i korake. Kažu da su posle toga u crkvi upalili sveću za pokoj duše nesrećnog para i da se ne plaše jer je Ksenija dobra i čista duša.

I Ksenijin kum i dugogodišnji stilista Bane Dević priznao je da ima neobična iskustva.

– Nisam imao kontakt sa Ksenijom kroz snove, ali imam neke male znake. Tek sada neke stvari shvatam, ali ne bih da pričam o tome za novine. Razumite me, jako mi je teško – rekao je Bane.

– Jako bih voleo da je sanjam, ali još uvek nisam – kaže Ksenijin najbolji prijatelj Goran Stojićević Karamela i dodaje:

– Verujem da će mi doći u san. Hteo bih da joj kažem da je volim i da je bila jako dobar čovek. Mada, ja sam joj to rekao dva dana pre nego što je ubijena, kao da sam predosećao. Mislim da bih je pitao još neke stvari.

On tvrdi da posle smrti svoje prijateljice povremeno ne može da se otme utisku da je tu pored njega i da ga posmatra.

– Ne znam kako da opišem taj osećaj, ali kao da stoji ili sedi tu. To su neke čudne energije koje ja ne umem da objasnim i shvatim, ali mi je drago kad osetim njeno prisustvo – priča Goran.

 

Goran tvrdi da su se posle Ksenijinog ubistva u dva navrata desile veoma čudne stvari u njegovom stanu. On čvrsto veruje da su to bili neki znaci koje mu je pokojna drugarica slala.

– Ksenija je ubijena u utorak, a u sredu je mom sinu Vasiliju bio ručak. Kupili smo sveže krastavce za salatu i ostavili ih u frižideru. Desila se ta tragedija i sutradan na dan rođendana mi smo bili strašno tužni. Trebalo je da na ručku sa nama bude i Ksenija, a ona je bila mrtva. Kada smo hteli da napravimo salatu, krastavaca u frižideru nije bilo. Tražili smo ih svuda – u špajzu, na terasi, deset puta smo prevrnuli svaku policu u frižideru i nigde ih nije bilo. Rođendan je prošao bez krastavaca, a kada sam ustao u četvrtak ujutru i otvorio frižider, krastavci su bili tamo. Nisam mogao da verujem svojim očima, pa sam pozvao svoju ženu Milicu da je pitam da li ih je ona našla i stavila u frižider. Ona se zapanjila. Rekla je da nije. Ostala je misterija kako su krastavci nestali i dan kasnije se opet našli tu. Ne želim da neko pomisli da sam odlepio, ali to se zaista desilo – priča Karamela.

Karamela kaže da se desila još jedna neobična stvar.

– Pre neki dan samo moja supruga Milica i ja preturili ceo stan tražeći fiskni telefon. Nije ga nigde bilo, a to se apsolutno nikada nije desilo. Pet sati smo ga tražili. Nije bilo mesta u stanu koje nismo pogledali i nigde ga nije bilo. Onda je Milica morala da krene u grad. Uzela je kutiju u kojoj su bile cipele koje je htela da obuje i zamisli – fiksni telefon je bio u toj kutiji! Pozvala me je sva zgranuta, ja sam dotrčao i oboje nismo mogli da verujemo šta vidimo! Odmah sam znao da je to Ksenijin znak, da je tu sa nama, da nas voli i štiti. Ona je mnogo volela telefon, mi smo stalno pričali telefonom i kucali poruke. I Milisav, njen pas, takođe ume odjednom da počne da cvili i da se trese, a niko ga ne dira. Verovatno oseti njeno prisustvo i zna da je negde tu. Pas oseća mnogo više nego čovek – završava Goran.

(Folkoteka)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *