TRI KARTE ZA HOLIVUD – najbolja domaća komedija

Domaći film snimljen 1993 u režiji Božidara Nikolića, nosi sa sobom pečat možda davno zaboravljenog vremena. Sa svojom tragikomičnom pričom u gledaocu izaziva  različit spektar tumačenja same radnje filma, a i likova u njoj.

Priča se odvija u jednoj varoši udaljenoj od normalne civilizacije i grada. U tako malom naselju dolazi posle mnogo godina Nikola, iz Amerike sa svojom ženom i sinom. Doček koji zatiču nije njima u čast no drugu Titu koga očekuju varošani spremni na svojim svečanim pozicijama. Euforija koja vlada tim mentalitetom ubrzo se urušava u trenutku kada saznaju da predsednik ne dolazi. Glavni komandir grada je Gavrilo Milentijević ne prihvata tako mirno nedolazak predsednika, već svakodnevno živi u isčekivanju poziva za pripremu dočeka. Gavrilo sa svojim bratom Nikolom nije u najboljim odnosima, te ga hapsi onda kada mu dolazi u posetu stanice milicije. Nesporazumi u porodici i srpskom mentalitetu se tokom samog filma sve češće susreću, sa svojim različitim pričama, idealima i idejama koje dovode do ne tako srećnog kraja.  Tri dečaka, dolaze do ideje odlaska u Holivud, kako bi snimali filmove. Ali na žalost njihova razmišljanja su van svake realnosti o mogućoj činjenici odlaska. Sama atmosfera te varoši govori o jednoj primitivnoj zajednici skoncetrisanoj prema političkim podelama koje ih dovode do grupnih sukoba a kasnije i do hapšenja od strane vlasti koja u nemiru njihovih događaja pronalazi rešenje u batinama i hapšenjima svih iz tog grada, samo su životinje imale sreću da izbegnu novonastali haos. Neki su se spasili odlaskom pred sam haos u varoši, dok ostali nisu imali srećan kraj.

Ovde u filmu imamo dosta čudnih karakera i ne tako udaljenih od same priče filme, koja zapravo ništa ne govori, već samo prikazuje ponašanje individua u nekim posebnim situacijama sa kojim se svakodnevno susreću.

No iznenadna promena na kraju filma, urušava njihov ritam priče i pokušava uklopiti njihove uloge u nekom životnom rešenju. Film za sobom nije ostavio posebnu pouku, sem da je prikazao ljude u jednom vremenu, koje je bilo bolje od svih današnjih stanja ali je kontrast jer oni žive nekim neočekivanim tempom i životima od onog koji se očekuje u samoj maloj sredini. Sobzirom na to da je mala sredina, pa su priče među ljudima osuđene na stalna skrivanja između istine i laži, temom filma se  prikazuju i njihova ne tako svestrana razmišljanja o informisanju same političke scene u Jugoslaviji. Stalno kontrolisan narod, kao i njihov udeo u sveopštim dešavanjima u gradu je sveden na sve češće maske koje padaju haosom koji izbija u sukobu različitih strana prvo političke prirode koja ih odaje a kasnije i privatne osnove.          Uniformisanost pojedinca i njegov udeo na sam politički tok, i kontrolu naroda prikazana je u malom broju, svega jednog komandira i milicajca koji je sve češće na prekrenici političkih dilema iz kojih sledi izdaja na osnovu.

Želja za vlašću, izdaja, ogovaranja, radoznalost, porodična priča, politika, jesu teme koje su obeležile ovaj film, i koje mogu voditi svestranu tematiku, no niko se nije zapitao kuda su se uputila ona tri dečaka na samom kraju filma, kada je već jasan njihov neodlazak za Holivud, možda su samo krenuli ka samom naslovu filma. Jer je film naslovom udaljen od cele priče, ali se može povezati filmskom iluzijom u kojoj su se našli najmlađi glumci filma i krenuli ka boljem rešenju od onoga koji je prema političkoj i porodičnoj osnovi izgubljen idilom i gotovo uništen. Mišljenja su podeljena kao i sama činjenica da film ne predstavlja uzor prema kome bi se neki akter priče istakao  već kao što je rečeno sam besmisao jednog naroda koji bez bilo kakvih moralnosti živi svaki dan odavajući utisak jedne disharmonične celine u kojoj su osnovne jedinice ugrožene.