Vesti po svojoj najkraćoj definiciji predstavljaju informaciju o aktuelnim događajima. Iako se svet radikalno promenio, čak i u veoma „kratkom“ dvadesetom veku, vesti su po formi i sadržaju ostale gotovo iste.

Vesti kroz istoriju

Na primer, u starom Rimu su ljudi imali istu glad za informacijama kakvu imamo mi danas, u brzom digitalnom svetu. Na glavnim čvorištima Večnog grada stajali su glasnici koji su stanovništvu saopštavali vesti, pre svega odluke Senata i drugih državnih tela. Oni su bili kanal za prosleđivanje najvažnijih informacija – bilo da su u pitanju ratovi, glad ili organizacija gladijatorskih borbi.

Slična situacija je bila i u Srednjem veku, kada su vesti saopštavane stanovništvu ili putem glasnika, ili su kačene na crkvena vrata i oglasne table koje su se nalazile na centralnim gradskim lokacijama, kako bi malobrojni pismeni ljudi mogli da ih pročitaju ostalima.

Tako je bilo sve do omasovljenja štampe i opismenjavanja stanovništva, što je suštinski promenilo sadržaj vesti, ali i način na koji one nastaju. Paralelno sa stvaranjem novina krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka dolazi i do formulisanja novinarske profesije – ljudi koji se posvećuju lovu na vesti.
Kako je izgledao jedan novinarski dan? Nakon dolaska u redakciju, novinari bi kretali na zadatke – ili one koji su sami sebi odredili, ili bi od urednika dobijali instrukcije. Pošto bi se razleteli na sve strane, u glavama su imali samo jedan cilj – da u redakciju donesu proverene, aktuelne i objektivne vesti i informacije.

Zatim su na scenu stupali urednici, koji su sve uklapali na papir, da bi posle većanja i konačnih dogovora novina bila prosleđena u štampu. Ista priča bi se ciklično ponavljala i sutradan.

Vesti u brzom internet svetu

Danas, u eri internet novinarstva, stvari su drastično drugačije. Kako su fiksni telefoni počeli da ulaze u redakcije sredinom 20 veka, a internet devedesetih godina, novinarstvo sve više i više postaje sedelački i kancelarijski posao. I dalje je ipak glavni cilj samo jedan – doći do vesti i biti prvi koji će ih objaviti.

Većina internet redakcija vreme provodi ispred kompjutera, češljajući društvene mreže u potrazi za važnim ili zabavnim pričama. Nakon pronalaska zanimljive teme, sledi zvanje sagovornika, pa pisanje teksta. Više nema ograničenja koja je papir postavljao pred novinare i čitaoce – pošto pikseli trpe sve i uvek je moguće ispraviti, dodati ili preraditi priču. Takođe, internet je omogućio da vesti postanu multimedijalne – tekst je moguće obogatiti multimedijalnim sadržajima, snimcima, fotografijama, audio zapisima.

To je radikalno promenilo izgled vesti. One su danas uglavnom kraće u odnosu na vreme kada su novinari mogli da se posvete jednoj priči i rade na njoj čitav dan, ili ponekad i duže. U internet redakcijama se često insistira na hiperprodukciji, pa tako novinari „izbacuju“ više sadržaja tokom dana. Više nema ni specijalizacije među novinarima koja je postojala nekada, gde je nekoliko novinara pratilo političke vesti, drugi crnu hroniku, treći kulturu…

Kako će vesti izgledati u budućnosti – ostaje da se vidi. Sigurno je da će sve brži razvoj tehnologije i društvenih mreža dovesti do novih načina da se informacije predstave publici. Oni koji mogu prilagodiće se svetu koji se rapidno menja, oni koji se ne uklope – postaće deo istorije.