Taj slasni i sočni burger

Burger, bifburger ili hamburger je sendvič koji čine jedna ili više „pljeskavica“ od mlevenog mesa, obično govedine ili junetine, stavljene unutar zemički ili lepinja.

Mesni odresci ili pljeskavica mogu biti prženi u tiganju i pečeni na žaru ili vatri. Burgeri se najčešće služe sa: sirom, zelenom salatom, paradajzom, slaninom, crnim lukom, kiselim krastavčićima i pomfritom, začinima po želji i prelivima kao što su senf, majonez, kečap, čili sos, soja sos ili posebni sos kao specijalitet određenog restorana.

Samo neki od začina koji su poznati i za koje se veruje da su neizostavan deo originalnog recepta su muskatni orah, karanfilići, biber, beli luk i so. Nezaobilazna stvar je i susam koji se stavlja na lepinju, odnosno zemičku.

Burger nekada označava samu pljeskavicu, dok se za naziv hamburger veruje da potiče od engleskog “ham” što označava uglavnom šunku, a nekada i svinjetinu. Međutim, po originalnom receptu za pripremu burgera se koristi isključivo govedina. Još jedna moguća verzija nastanka naziva haburgera je da on zapravo potiče od nemačkog i američkog grada Hamburga.

Takođe, ni samo poreklo nastanka burgera nije poznato i postoji više mogućih legendi.

Odakle potiče kulinarski recept burgera?

Veruje se da je sličan kulinarski specijalitet bio poznat još u 4. veku među Rimljanima, a zatim u 12. veku kod Mongolaca.

Prema američkoj legendi, 1885. godine, braća Frenk i Čarls Menčis iz Akrona (Ohajo) isticali su da su pravili sendviče s govedinom i povrćem i prodavali ih na ulicama. Prema njihovim rečima hamburger dobija ime po gradu Hamburgu u državi Njujork, što je zapravo i prvo mesto gde su prodavali svoje sendviče. Kako međutim nema dovoljno preciznih podataka o ovoj priči, tako ne možemo sa sigurnošću govoriti je li je priča verodostojna.

Prema nemačkoj legendi, nemački kuvar Oto Kuase je 1891. godine pravio veome ukusne sendviče sa  odrescima od goveđeg mesa za moreplovce i upravo preko mornara i američkih emigranata ovaj sendvič dospeva na američke prostore. Ova priča kao i prethodna nije bez  razloga legenda, jer nema dovoljno dokaza koji bi je opravdali.  Ali kao i prva priča značajna je za Nemce koji vole da istaknu da su oni zaslužni za nastanak ovog svetski poznatog obroka.

Termin “burger”  može se primeniti i za samu pljeskavicu od goveđeg mesa. Terminu burger najčešće se dodaje prefiks u vidu imena vrste mesa od kojeg se pravi ili zamene za meso koja se koristi u konkretnom slučaju, pa tako postoje ćureći burgeri (turkey burger), veganski burgeri (veggie burger), pileći burgeri (chicken burger), burger sa  sirom ili čizburger (cheeseburger)…

Burgeri danas

Burgere možete naručiti i kupiti u restoranima brze hrane, kafanama, pivnicama, ali i vrhunskim, elitnim restoranima, gde je uglavnom skuplje od prethodno pomenutih varijanti.  U Beogradu dobre burgere možete probati u Rustic GastroPub-u na Dorćolu. Burgeri se razlikuju i u zavisnosti od mesta gde se prave, tako da postoje i razne lokalne varijante.

U nastavku je samo deo liste sa različitim vrstama burgera, a kao što smo već rekli, varijacija je mnogo, mnogo više.

  • Angus burger;
  • Bafalo burger;
  • Bun kebab;
  • Čikenburger;
  • Čizburger;
  • Čili burger;
  • Hamdog;
  • Luter burger;
  • Nan burger;
  • Rajs burger;
  • Stik burger;
  • Takumi burger;
  • Terijaki burger;
  • Vegi burger;
  • Pati melt.