Majstor prevodilac – Branimir Živojinović

Zivojinović Branimir

Zivojinović Branimir

Književni prevodilac Branimir Živojinović je kroz više od 60 godina prevodio dela svetske proze, poezije, drame, kritike sa više svetskih jezika.

Ana Todorović Radetić, ispred prevodilačke agencija Libra http://www.prevodioci.co.rs/  piše da je on jedan od izuzetnih domaćih stvaralaca, pesnik, književnik, ali pre svega poliglota.  Prevodio je sa nemačkog, ruskog, engleskog, francuskog i to: Getovog Fausta, Ifigeniju, Pandoru. Šekspirove Sonete, Buru, Troila i Kresidu, Ričarda Drugog.

Šilerovu Mariju Stjuart, Hajneovu, Ljermontovljevu i liriku Ane Ahmatove.

Teško da bi mogla da stanu u ozbiljnu i pouzdanu enciklopediju sve stručne redakcije i priređivački tekstovi bezbroj izdanja BIGZ-a, Prosvete, Srpske književne zadruge i mnogih drugih.

Načela prevodilaštva kroz pero našeg majstora prevodioca

 

Poštovati sadržinu, duh i stil (jezičku ravan) izvornika; ne dodavati niti oduzimati.

Postići prilikom rada najveću moguću koncentraciju; usredotočiti se na tekst; koristiti se što više rečnikom i drugim priručnicima.

Po završetku prevoda (ako je moguće, posle izvesnog vremena) uporediti ga sa originalom.

Ni za živu glavu ne precenjivati svoju sićušnu pamet i svoje neveliko znanje; misliti uvek na čitaoca.

Ako je ovo ispunjeno i nijanse će biti prenete uglavnom kako treba

 „Što se prevoda Sime Pandurovića i Živojina Simića tiče – oni su tačni, ali što se jezika tiče, tu je ipak razmak od pet-šest decenija“.

 „Prevodiočevo JA je nigde i ovde. Nigde jer nestaje pred piscem kojeg prevodimo i pretvara se u njegovo JA (utoliko je prevodilac sličan s glumcem).

A prisutno je u procesu kontrole sa stanovišta ciljnog jezika: da li je rešenje na mom jeziku korektno ili uopšte moguće?