Odakle dolazi Božić Bata i šta ljudi misle o njemu?

Deda Mraz ili Božić Bata – jedan je od nezaobilaznih simbola Božićnih i novogodišnjih manifestacija širom svijeta. Odakle dolazi, šta ljudi o njemu misle i kakva mu budućnost predstoji…
Deda Mraza, njegovu crvenu odeću i dugu belu bradu videli smo u mnogim oblicima i formama. Čak i u skijaškom i u ronilačkom raspoloženju.
Pitanje koje se često postavlja je – odakle je Deda mraz?
Odgovor smo potražili od Džejmsa Lovela, iz organizacije koj se naziva Ministarstvom za zabavu.On kaže da se Božić Bata pojavio u Maloj Aziji pre više stotina godina. Sin bogatih roditelja, znan i kao Sveti Nikola,  odlučio je da svoje nasledstvo poklanja drugima. A crvena i bela boja kostima usledile su nešto kasnije, polovinom 19. vijeka, kaže Lovel.U Nujorku, na nedavnoj ceremoniji organizacije koja okuplja Deda Mrazove sa stvarnim bradama proslavljena je 75. godišnjica imidža koji je Deda Mrazu dodeljen u reklami za Koka Kolu. Crvena odeća i duga bela brada nisu Koka-Kolin izum, ali u se izuzetno uklopili u kolorit logotipa giganta iz Atlante.Komercijalni dizajner, Hedon Sandblom, dobio je pre tri četvrtine stoleća da osmisli izgled božićnog simbola u reklamnoj kampanji.Direktor Koka-Kolinog arhiva, Fil Muni, organizovao je ceremoniju u Njujorku i bio među onima koji su pevali Srećan 75. rođendan.On priča da je Hedon Sandblom istinski tvorac današnjeg lika Deda Mraza, jer je do 1931. godine – kada je Sandblom počeo svoj rad, popularni donosilac novogodišnjih i božićnih poklona slikan i kao patuljak i kao mršavi starac….
Lik Deda Mraza je uistinu legat Koka Kole, kaže Fil Muni.
Ko sve može da bude dobar Deda Mraz?
Džejms Lovel, kaže da je mnogo karakternih osobina koje čine Deda Mraza dobrim. Ministratvo za zabavu svake godine, kaže Lovel, školuje Deda Mrazove i priprema ih za savremene izazove. Oni nauče da na mnogo svetskih jezika požele sreću za Božić i Novu godinu kaže Lovel. Deda Mraz ili Božić Bata svakako će, procenjuju eksperti, biti vrlo značajan i za prvu generaciju  21. veka. I kao simbol, i kao pojava u prodajnim objektima i molovima – gde se mališani obično fotografišu sedeći u njegovom krilu… Neki ljudi, poput ove porodice, putovali su čak iz Australije da bi sreli Deda Mraza. U svojoj fiktivnoj pećini on ćaska sa decom i zapisuje njihove želje…
Susret mališana sa omiljenim starcem ovekoveči se, na kraju, fotografijom. Kakva je budućnost za čoveka koji je nekada bio znan i po imenu Sveti Nikola.
Džejms Lovel kaže da je pred Deda Mrazom nesporno svetla budućnost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *