Proces automatizacije koji je u današnje vreme uočljiv gotovo na svakom koraku ne bi mogao da postoji ukoliko ne bi postojala bilo koja komponenta, koja ga čini. Iako nema spora da su svi delovi nekog sistema za automatizaciju i te kako važni, releji su bez ikakve sumnje na listi važnosti prvi. 

U pitanju su komponente koje svoju primenu nalaze u mnogim oblasti i bez njih bi retko šta tako dobro funkcionisalo.

Uz pomoć elektromagneta će releji uspeti ili da prekinu ili da uspostave određeno strujno kolo. U tom slučaju će taj elektromagnet da služi za regulaciju rada strujnih kontakata, koje po potrebi otvara i zatvara. Reč je o relejima koji se vrlo često koriste i nazivaju se elektromagnetskim.

Naravno da postoje i druge vrste releja, a poznato je da je u pitanju uređaji koji ima izuzetno dugu istoriju, uzevši u obzir da je on dizajniran još početkom 19 – og veka. iako je 1809. godine naučnik po imenu Samjuel Tomas fon Semering prvi put dizajnirao relej, zvanična nauka ipak priznaje Džozefa Henria, naučnika iz Amerike kao osobu koja je zaslužna za to što danas postoje releji. Smatra se da je on ovaj uređaj izumeo 1835. godine, mada su zaista oprečna mišljenje o tome ko je to prvi učinio. 

Releji – vrste i podela

U savremenom procesu automatizacije su upravo releji komponenta koja se najčešće može susresti. 

Pored toga što ih karakteriše vrlo lako održavanje, releji mogu u principu da funkcionišu na izuzetno niskim i ekstremno visokim temperaturama, tako da se procenjuje da je opseg temperatura u okviru kojih mogu da optimalno funkcionišu takve komponente između minus 40 i plus 80 stepeni Celzijusa. 

Brojne su vrste ovih električnih komponenti, tako da se pominju vremenski releji, zatim releji snage, kao i elektromagnetni releji, industrijski releji i drugi. 

Po kom principu funkcionišu releji?

Najjednostavnije bi bilo reći da su u pitanju električne komponente koje se koriste za regulaciju rada jednog strujnog kola. Releji funkcionišu uz pomoć elektromagneta, te u zavisnosti od njihove funkcije mogu ili da prekidaju strujno kolo ili da ga uspostavljaju. Upravo elektromagnet se koristi kako bi zatvarao ili otvarao strujne kontakte po potrebi. 

Ne treba zaboraviti ni to da u većini slučajeva elektromagnet podrazumeva namotaje bakrene žice i železno jezgro. 

A što se tiče delova releja, na prvom mestu je to ram, koji se koristi kao držač elektromagneta. Upravo on se priključuje na napajanje, kako bi privlačio železnu kotvu, što je zapravo još jedan deo koji imaju svi releji. Kotva služi za regulaciju seta električnih kontakata, koje prekida ili uspostavlja. Sledeći deo koji takođe imaju releji jeste i opruga, a koja služi da se železna kotva vrati u početni položaj i to onog trenutka kada više nema struje koja teče kroz elektromagnet. 

Kako se dele releji?

U principu zvanično postoje dve vrste podele i to prema funkciji i prema načinu na koji se releji napajaju. 

Kada je u pitanju podela prema funkciji, tada se razlikuju releji koji se koriste za opštu upotrebu, odnosno strujni releji, automobilski, telegrafski i telefonski releji, zatim indukcioni i drugi. 

Prema načinu napajanja se releji dele na neutralne ili obične, odnosno na polarizovane elektromagnetske.