Akronim LCHF potiče od fraze Low-Carb High-Fat što se u doslovnom prevodu može prevesti kao manje šećera više masti. Suština ovog stila ishrane ogleda se u vrlo jednostavnom principu minimizcije unosa ugljenih hidrata iz hrane u korist masti sa ciljem da se energija potrebna za normalnu funkcionalnst tela crpi iz masti. Nivo proteina treba da ostane otprilike isti kao u normalnoj ishrani.
Definicija LCHF ishrane u jednoj slici
Snaga ovog pravca ishrane leži u ideji da se nivo šećera u krvi održava na stabilnom i niskom nivou. Usled niskog nivoa šećera u krvi proizvodi se i manje insulina u pankereasu (štede se resursi). Sa druge strane telo koristi masti kao pogonsko gorivo na uštrb ugljenih hidrata, te ako ste gojazni ovo je jedan od uzroka zašto počinjete da gubite salo.
Za više detalja predlažemo da pogledate donji video Maje Petrović, Vitkog Gurmana, tj. vlasnicu bloga VitkiGurman.com, ili jedan od njenih intervju:
Pored toga što će gojazni ljudi verovatno izgubiti na težini ako budu na „strogoj LCHF ishrani“ benefiti su i mnogo širi:
– Prevencija dijabetesa (čak i lečenje lakših oblika dijabetesa bez lekova uopšte!),
– Povećanje otpornosti na alergije,
– Prevencija probavnih problema,
– Prevencija na promene u raspoloženju (pogotovu usled naglog pada šećera u krvi)
Koliko je to dozvoljeno ugljenih hidrata?
Odgovor na pitanje koliko je dozvoljeno ugljenih hidrata je individualan i zavisi od slučaja do slučaja.
Neki sredina može da bude sledeća,
U energetskom bilansu unosa hrane raspodela na 70% masti, 25% proteina i manje od 5% ugljenih hidrata. Ovo je restriktivna varijanta za mršavljenje. Po apsolutnim vrednostima to treba da bude oko 20g ugljenih hidrata.
Za „životni stil“ varijantu predlaže se malo „liberalniji“ stil ishrane sa ne više od 50g ugljenih hidrata dnevno.
Naravno odgovor je mnogo kompleksniji, a od dodatne literature, recimo knjiga Porcija Zdravlja,
