Piše: Jelena Aksić

Kada u ste u velikoj firmi prevodilac koji je i assistent u više službi.

 

Praktično svaka profesija redovno biva omalovažavana i nipodaštavana od strane neupućenih i laika, pa tako i prevodilaštvo. Ono što ga izdvaja u moru neshvaćenih zanimanja jeste što najčešće podrazumeva posedovanje fakultetske diplome, ali se na prevodioce iz nekog razloga mahom gleda kao na osobe bez visokog obrazovanja u poslu koji ne izaziva preveliko poštovanje. To je naročito izraženo u firmama gde se prevodioci pretežno bave simultanim i konsekutivnim prevođenjem i gde redovno prevode na sastancima direktora, upravnika, rukovodilaca i poslovođa, među kojima se kreću i sa kojima sarađuju bez ikakve titule i mogućnosti napredovanja, što je svojstveno još samo čistačicama i sekretaricama, pa otuda i poistovećivanje s njima, uz dužno poštovanje prema njihovom i svakom drugom poslu.

Autorka ovog teksta dugo je pokušavala da prokljuvi zašto je to tako, budući da je i sama mnogo puta bila nevidljiva, nebitna i lišena svakog obzira dok se trudila da, pre svega, postane dobar prevodilac, a zatim i da od toga napravi karijeru. Tako joj je trebalo svega nedelju dana rada na mestu samostalnog prevodioca u jednoj velikoj fabrici da se sretne sa svime gore navedenim u jednom danu na jednom sastanku. Continue reading →